U trendu

Puhovski: HR se na najvišem niovu umešala u odnose u CG

PODGORICA – Pozivom crnogorskom predsedniku Milu Đukanoviću, da nakon nedavnih dešavanja na Cetinju poseti Hrvatsku i porukama upućenim prilikom prošlonedeljnog susreta s njim, najviši hrvatski zvaničnici su se na određeni način umešali u unutrašnja pitanja Crne Gore, ocenili su sagovornici podgoričkih Vijesti.

Profesor u penziji Filozofskog fakulteta u Zagrebu Žarko Puhovski kazao je da nema spora da se Hrvatska na najvišem nivou, tretmanom Đukanovićeve posete, umešala u crnogorske unutrašnje odnose.

”Pitanje je samo da li je situacija u Crnoj Gori takva da Hrvatska ima razloge koji bi opravdavali to mešanje. Odnosno – može li se dokazati da postoji mogućnost eksplozivne nestabilnosti u Crnoj Gori, koja bi ugrozila Hrvatsku? Tada bi miješanje moglo da bude razumljivo. Ali to, zasad, ne vidim. Vidim samo da u Crnoj Gori ne funkcioniše odnos predsednika i premijera, da je na vlasti koalicija koja ima ogromne unutrašnje poteškoće, ali, koliko primećujem, sve manje-više funkcioniše normalno”, rekao je Pukovski.

Poslanik i bivši diplomata Miodrag Lekić navodi da ga politička i institucionalna kultura obavezuju na komentar s odmerenim rečima, makar se, kaže, sticao utisak da se hrvatski predsednik Zoran Milanović “forsiranim pozivom i nadahnutim komplimentima Đukanoviću” na određeni način umešao u crnogorske prilike.

”Mi ne treba da se mešamo u političko-državne poteze hrvatske zvanične strane. Ako se Milanović s te strane eventualno opredeli i za dodelu nekog državnog priznanja Đukanoviću – osobi mnogih opskurnih crnogorskih i međunarodnih afera kriminalne materije – i to bi trebalo ovde uglavnom samo primiti k znanju. Svako svojim potezima govori i o sebi. I pojedinci i države, pa i u ovom slučaju. U krajnjem, na građanima je da daju sud o tome”, istakao je Lekić.

Puhovski napominje da je, koliko god situacija bila napeta, neodgovorno tvrditi – kao što je to, kaže, učinio jedan od crnogorskih nacionalista na HRT-u – da je Crna Gora najopasnije mjesto za život u Evropi.

”Treba samo pogledati šta se proteklih dana dešavalo u Parizu, na nekim mestima u Nemačkoj, u Španiji… gde je bilo znatno više suzavca i znatno više povređenih nego na Cetinju. Time ne opravdavam stvari koje su se događale na Cetinju. Samo sam zabrinut histerijom…”, ističe on.

Smatra da nije teško razumeti da se u Crnoj Gori manipuliše crkvom i verom, ali da on vidi dve manipulacije.

”Jednu koja je protiv crnogorske državnosti i drugu koja je za. Svako ima pravo da zauzme stranu, ali u Hrvatskoj su interpretacije poslednjih događaja u Crnoj Gori takve da izgleda kao da samo jedna strana manipuliše. Gledajući hrvatske televizije, novine i portale čini se da su svi u Crnoj Gori protiv patrijarha srpskog Porfirija i novog mitropolita, a da je Đukanović čovek koji je na braniku – kako se to voli reći – zapadnih vrednosti. Mislim da su te ‘zapadne vrednosti’ izlizana floskula iz Hladnog rata koja više nema smisla”, kaže Puhovski.

Podsećajući da jedno od starih pravila u diplomatskoj istoriji glasi – “nepijatelj mog nepijatelja je moj prijatelj”, Lekić navodi da nije teško prepoznati primjenu ove formule na aktuelne prilike.

”Sad se to dešava upotrebom Đukanovića, navodno neprijatelja Srbije. Ali, Đukanović je napravio toliko krugova u različitim nacionalnim i državno-pravnim statusima, i dosledan je jedino u beskrupuloznoj agresivnosti. Zato se stiče utisak da preko njega igrati širu političku i geopolitičku igru – nije naročito inteligentno. Đukanović je već, to valjda nije zaboravljeno, odigrao za druge nimalo nežne igre protiv Hrvatske”, naglašava on.

Lekić kaže da mu je žao što je Milanović pozivom i tretmanom Đukanovića “u sadašnjoj fazi njegovog huškačko-ekstremističkog delovanja s ciljem destabilizacije Crne Gore, koja u strasti i agresivnosti podseća na onu kad je zamrzio šah zbog šahovnice”, pokazao format državnika iz poznatog balkanskog repertoara.

Puhovski, s druge strane, ocenjuje da je uveren da Hrvatska nema moć da održava Đukanovića na vlasti, ali da ima interes da ga podržava dok god je to moguće.

”Da zaboravi to što je radio devedesetih godina, da zaboravi celu koruptivnu hobotnicu koja se vezuje za njega, ali i da zaboravi na to da je u Hrvatskoj potpuno zabranjeno postojanje Hrvatske pravoslavne crkve. Ona postoji u Hrvatskoj samo kao nevladina organizacija. U svemu tome nema nikakve principijelnosti…”, dodaje on.

Lekić kaže da, pošto je Hrvatska demokratska država, očekuje da će neko s njenog institucionalnog nivoa na neki diplomatski način korigovati ovu “epizodu”.

”Da će makar smanjiti divljenje koje je hrvatski predsednik pokazao prema Đukanoviću, a time i smanjiti moguću iritiranost crnogorskih građana. Što bi, naravno, doprinelo daljem razvoju dobrosusedskih odnosa Crne Gore i Hrvatske, čemu mi u Podgorici iskreno težimo”, zaključuje on.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.