Raste netrpeljivost prema ukrajinskim izbeglicama u centralnoj i istočnoj Evropi
Građani centralne i istočne Evrope dočekali su izbeglice iz Ukrajine sa dobrodošlicom ali to osećanje polako jenjava, posebno u proruskim zemljama poput Slovačke i Bugarske gde se kritikuju „privilegije“ za izbeglice.
Istovremeno priliv ukrajinskih izbeglica poredi se sa izbegličkom krizom 2015.
Prema podacima UNHCR, gotovo šest miliona Ukrajinaca izbeglo je iz zemlje od početka rata. Najviše izbeglica su primile Poljska i Rumunija, 3,2 miliona odnosno 889.000. Oko 772.000 je otišlo u Rusiju a 577.000 u Mađarsku.
I dok su ih vlade dočekale rečima dobrodošlice i humanitarnom pomoći, u gradovima centralne i istočne Evrope bilo je protesta protiv ukrajinskih izbeglica. Ipak, u većini zemalja prevladava pozitivan stav prema izbeglicama iz Ukrajine.
„To je zajednički fenomen da bezuslovna solidarnost prema izbeglicama od rata tokom vremena slabi u susednim zemljama. Društveno-ekonomske tenzije mogu da izazovu spontane reakcije javnosti, uključujući nasilne“, rekao je za EURACTIV Žolt Zadori (Zsolt Zádori) iz Mađarskog Helsinškog odbora.
Netrpeljivost raste dok spremnost da se pomogne slabi, rekao je slovački aktivista Branislav Tihi (Tićý) koji je proveo nekoliko nedelja na slovačko-ukrajinskoj granici.
„Širom Slovačke su se javili prvi protesti i nezadovoljstvo javnosti zbog pomoći izbeglicama iz Ukrajine. Narativ ‘šta je s nama i našom decom’ počeo je da jača“, napisao je Tihi na Fejsbuku.
Beneficije koje dobijaju izbeglice opšte su pitanje širom centralne i istočne Evrope. U svim zemljama je prisutan narativ da vlade vode više računa o izbeglicama nego o svojim građanima a pojačavaju ga aktivisti partija krajnje desnice.
U slovačkim kafeima i barovima građani se žale što ukrajinske izbeglice od početka rata dobijaju vaučere za javni prevoz i ručak.
U Bugarskoj nacionalistička proruska partija Varaždane (Revival), koju podržava oko 10 odsto birača, širi lažne vesti o ukrajinskim izbeglicama zasnovane na tvrdnji da mnogi Bugari žive u siromaštvu i da vlada i EU, umesto da brinu o njima, svu pažnju posvećuju Ukrajincima.
I češke partija krajnje desnice Sloboda i direktna demokratija kritikuje vladu zato što pomaže ukrajinskim izbeglicama.
Lider te partije Tomio Okamura je na sednici parlamenta 10. maja rekao da će nakon dolaska dece iz Ukrajine opasti kvalitet obrazovanja i da u vrtićima neće biti dovoljno mesta za češku decu. Okamura je postavio i pitanje kolika je humanitarna pomoć koja ide Ukrajincima.
Čak i u tradicionalno antiruskoj Poljskoj, nacionalistička partija Konfederacija tvrdi da ukrajinske izbeglice uživaju previše povlastica u toj zemlji. Međutim, prema novim istraživanjima, pomoć izbeglicama još podržava više od 90 odsto Poljaka.
Retorika protiv izbeglica i rastuće nezadovoljstvo već su doveli do nekoliko incidenata. Ipak, nasilni incidenti su ograničeni.
Nezadovoljstvo se iskazuje na različite načine – u Slovačkoj, na primer, neki vozači ne primaju izbeglice u autobus bez karte, iako je vlada to propisala.
I Zadori i Tihi kažu da je sprečavanja incidenata na vladi. „Vlada ima kontrolu nad tim. Što je više država u mogućnosti da pomogne Ukrajincima da se integrišu, manje je prostora za izazivanje mržnje i sukoba“, rekao je Tihi.
„Međutim, jednostavno je sramota biti ljubomoran na izbeglice zbog jednog sendviča i 69 evra naknade za teškoće“, dodao je.
U međuvremenu su razgovori o zajedničkoj politici na polju migracija koje je Evropska komisija predložila 2020. zaustavljeni.
Potpredsednik Evropske komisije za promociju evropskog načina života Margaritis Shinas rekao je jesenas za EURACTIV da se očekuje da novi predlog sporazuma bude postignut odmah posle predsedničkih izbora u Francuskoj.
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.