Selimi: Borelu treba snažan izaslanik za pregovore BG i PR

BRISEL – Dok se španski ministar spoljnih poslova Žozep Borel sprema da postane sledeći visoki predstavnik za spoljnu i bezbednosnu politiku EU, Petrit Selimi, bivši ministar spoljnih poslova Kosova ukazuje na to da će on imati nekoliko nedostataka u odnosu na njegove prethodnike.

Pre svega, navodi Selimi, novi šef evropske diplomatije prvi put neće moći verodostojno da obeća nijednoj strani članstvo u Evropskoj uniji kao podsticaj.

U komentaru za Evropski savet za spoljne poslove (ECFR), Selimi, koji je i stipendista nemačkog Maršal fonda, objašnjava da će, iako Španija podržava proširenje EU, Francuska i mnoge druge države članice EU blokirati bilo kakve značajnije pregovore o članstvu u narednim godinama.

„Kosovo i Srbija će morati da sklope mir radi – mira“, piše Selimi za „Juropian vestern Balkans“.

On ističe da je Srbija sprovela kampanju kako bi ubedila treće zemlje da ne priznaju nezavisnost Kosova uz pomoć Rusije, dok je kao odgovor Kosovo uvelo stopostotne takse na uvoz srpske robe.

Selimi kaze da je ovaj potez naterao Srbiju da obustavi dijalog sa Prištinom, a kao rezultat, čak se i Federika Mogerini pridružila „horu lidera“ koji su predviđali povratak u sukob.

Kako kaže, pošto je Španija jedna od zemalja EU koja nije priznala Kosovo, ostaje da se vidi kakva će biti Borelov pozicija u dijalogu Beograda i Prištine.

„Borel će naslediti duboko podeljenu Kvintu. Francuska, Nemačka, Italija, Velika Britanija i Sjedinjene Države su učestvovale u balkanskim mirovnim naporima od izbijanja rata u bivšoj Jugoslaviji. Oni se slažu sa osnovnom pretpostavkom budućeg dogovora – Kosovo mora postati deo Ujedinjenih nacija, a Srbiji mora biti dozvoljeno da napreduje u EU integracijama“, napominje Selimi.

On primećuje da je Borelov stav po tom pitanju i dalje nejasan, jer je u nekim prilikama nagoveštavao da će Španija prihvatiti konačno rešenje izmedu Kosova i Srbije, „čak i ako to uključuje neki oblik razmene delova“, dok je u drugim rekao da se protivi razmeni teritorije.

S druge strane, Selimi objašnjava da je kosovski predsednik Hašim Tači u pregovorima sa srpskim predsednikom Aleksandrom Vučićem nagovestio da će podržati proces razgraničenja kao deo sveobuhvatnog dogovora, dok se Ramuš Haradinaj, koji je nedavno podneo ostavku na mesto premijera, usprotivio tom potezu.

„I u Prištini i u Beogradu postoje akteri koji razumeju da posle decenija otvorenog neprijateljstva i rata moraju da prekinu sukob ako žele da napreduju u naporima na izgradnji nacije. Države Zapadnog Balkana sada moraju shvatiti da, cak i ako su evrointegracije dalje nego ikad, (EU) blok nikada neće dovesti zemlje sa otvorenim bilateralnim pitanjima – ukljucujući nerešeno pitanje granica“, napominje Selimi.

Uveren je, međutim, da će se posle postizanja kompromisa između dve strane, oni naći u konačnom sporazumu.

„Na kraju, Kosovo i Srbija moraju da se uključe u fokusiran, intenzivan proces koji uključuje EU i ima podršku Sjedinjenih Država, kao i prećutno odobravanje Rusije. Da bi se to olakšalo, Borel bi trebalo, kao što je Makron predložio, da doda dubinu svom timu za dijalog u Evropskoj službi za spoljne poslove imenovanjem snažnog specijalnog izaslanika kojeg podržava Kvinta, a koji će zadržati izbalansiran pristup pregovorima između Kosova i Srbije“, zaključuje Selimi.

(Tanjug)

Napišite komentar