U srpskim opštinama u FBiH ima pomaka u podršci, ali. . .
DRVAR – Načelnici opština u Federaciji BiH, ge živi većinsko srpsko stanovništvo, kažu da ima pomaka u podršci koju ove lokalne zajednice dobijaju od federalnh vlasti, a načelnica opštine Drvar Dušica Runić ističe da im, kako kaže, Livno i Sarajevo daju ono što moraju, a Banjaluka i Beograd zato što žele.
Runićeva, koja rukovodi Drvarom, malom opštinom smeštenom u kantonu čije je sedište u Livnu, ističe da se, u odnosu na prethodne godine, beleži pomak, ali je to posledica, kako pojašnjava, toga što imaju uslove da apliciraju na javne pozive i mogu da povlače deo sredstava koje viši nivoi dodeljuju jedinicama lokalne samouprave.
„Kada su u pitanju transferi ka nižim nivoima vlasti, za ovu godinu imali smo jednokratnu pomoć FBiH od 125.000 KM, koliko je dodeljivano svim opštinama u FBiH, bez obzira na to da li su razvijene ili nerazvijene. Što se tiče kantona, za ovu godinu još nema ništa po pitanju jednokratnih transfera kao pomoć jedinicama lokalne samouprave“, rekla je Runićeva za banjalučke „Nezavisne novine“.
Učestvovali su, dodaje, u javnim pozivima i nešto su sitno sredstava povukli, projektno.
„Kada je u pitanju odnos Vlade FBiH za ovu godinu, a to prenosimo na sledeću, prijavili smo se na javni poziv i sve tri povratničke opštine – Drvar, Glamoč i Grahovo, dobile su po 310.000 KM za infrastrukturne projekte. Konkretno, u Drvaru je to išlo namenski za pijacu i to će biti dovoljno da počnemo ili da uradimo jednu fazu rekonstrukcije pijace“, pojasnila je Runićeva.
Uroš Đuran, načelnik opštine Bosansko Grahovo, kaže da se, kada je reč o ovoj godini, ne bi mogao požaliti na kantonalnu vlast, odnosno njen odnos prema ovoj lokalnoj zajednici, jer su uspeli dobiti poprilična sredstva po projektima.
„Zamerka je to što su nas kantonalne ‘Šume’ izostavile iz socijalne pomoći za ogrev našim ugroženim ljudima, te za školu. U prethodnih 25 godina stalno su davali tri do četiri metra ogreva za 15 do 20 ljudi i za školu, ali kako se promenila kantonalna vlada, iz toga su nas isključili“, rekao je Đuran za banjalučki dnevnik.
I od Vlade FBiH, dodaje, takođe su dobili pozamašnu sumu po projektima, ali…
„Vidim problem u pitanju obnove kuća. Federalno ministarstvo za izbegla i raseljena lica raspiše javni poziv, ljudi se pojave, oni objave preliminarnu pa konačnu rang-listu i onda se godinu dana ništa ne dešava. Po njihovom javnom pozivu nije obnovljena nijedna kuća u 2019, 2020. i 2021. godini“, kaže Đuran.
I Nebojša Radivojša, načelnik opštine Glamoč, kaže da se situacija u poslednje vreme delimično popravila.
„Mi gradimo sportsku dvoranu, te novu zgradu opštine. Pomogla je federalna vlada i jedan i drugi projekat. Pomogli su asfaltiranje određenih putnih pravaca. Kantonalna vlada je takođe pomogla asfaltiranje jednog putnog pravca. Ima pomaka, ne možemo reći da nema, ali da bi moglo biti više, moglo bi“, rekao je Radivojša za „Nezavisne“.
Na neke od problema ukazao je i Đorđe Radanović, predsednik Odbora za zaštitu prava Srba u FBiH, koji je, primera radi, istakao da su Drvar i Glamoč jedine dve opštine u Federaciji BiH koje su spojene makadamskim putem dužine dvadesetak kilometara, a, kako je naglasio, asfaltiranje ove deonice je od izuzetnog značaja jer se tu nalaze srpska povratnička sela. Ističe da ovaj putni pravac nije asfaltiran baš zbog toga što su tu srpska sela, odnosno Srbi nisu tretirani na adekvatan način ni u Livanjskom kantonu niti u FBiH.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.