Veći krediti Kine za spasavanje zemlja zaduženih u okviru inicijative Pojas i put

Nova studija je pokazala da je Peking povećao davanje kredita pomoći zemljama koje su se zadužile u okviru inicijative „Pojas i put“, otkrivajući probleme u tom transnacionalnom infrastrukturnom projektu kineskog lidera Si Đinpinga.

Nivoom pomoći zaduženim zemljama Kina se pojavljuje kao novi kreditor uz velike međunarodne institucije, istovremeno vezujući čvršće uz sebe druge zemlje i jačajući globalnu ulogu svoje valute, prenosi Radio Slobodna Evropa (RSE) pisanje svetskih medija.

Kina je značajno povećavala davanje kredita za spasavanje zaduženih država pošto je njena inicijativa „Pojas i put“ posrnula posle niza otpisa dugova, projekata opterećenih skandalima i optužbi za korupciju, ističe Fajnenšel tajms povodom studije istraživača Eidata, Svetske banke, Harvard Kenedi škole i Kil instituta za svetsku ekonomiju.

Studija objavljena 28. marta, za koju britanski list navodi da je prvi pokušaj da se ustanove ukupni zajmovi Kine za pomoć na globalnom, pokazuje da je Kina dala 104 milijarde dolara zajmova za spasavanje zemljama u razvoju između 2019. i kraja 2021. godine, pri čemu je taj iznos gotovo jednak nivou kredita za spasavanje koje je Peking dao u prethodne dve decenije.

Između 2000. i kraja 2021. Kina je izvela 128 takozvanih operacija spasavanja u 22 zemlje dužnika u ukupnoj vrednosti od 240 milijardi dolara. Neke od tih zemalja takođe su dobile pomoć Međunarodnog monetarnog fonda (MMF).

Međutim, ukazuje Fajnenšel tajms, postoje velike razlike između programa MMF-a i kineske pomoći. Jedna je da kineski novac nije jeftin, u studiji se navodi da uobičajen zajam za spasavanje MMF-a dolazi s kamatom od dva odsto, dok je prosečna kamatna stopa vezana za kineski zajam za spasavanje pet odsto.

Kineske pozajmice imaju dva oblika. Prvi je putem takozvanog „svop sporazuma“ u kojem Narodna banka Kine isplaćuje juane u zamenu za domaću valutu. Na ovaj način isplaćeno je oko 170 milijardi dolara. Drugi je kroz direktnu podršku platnom bilansu, sa 70 milijardi dolara koji dolaze uglavnom od državnih kineskih banaka.

Inicijativa „Pojas i put“ je najveći svetski transnacionalni infrastrukturni program. Međutim, kako ističe Fajnenšel tajms, nagli rast zajmova za spasavanje zaduženih zemalja otkriva nedostatke u „projektu veka“, kako ga je nazvao Si Đinping.

Usled poteškoća zaduženih zemalja u otplati zajmova kineski zajmodavci su poslednjih godina pomerili taktiku ka vraćanju starih kredita, reviziji uslova otplate i davanju više kredita da bi se sprečili bankroti, ukazuje Volstrit džurnal i ocenjuje da je rast kineske podrške zemljama zaduženim u okviru „Pojasa i puta“ naglasio obim problema loših infrastrukturnih zajmova iz Pekinga.

Razmere kineske često neprozirne pomoći zaduženim zemljama iz inicijative „Pojas i put“ znači i da je Peking praktično uspostavio novi sistem za međunarodne zajmove spasavanja, pored Međunarodnog monetarnog fonda i drugih zapadnih institucija, navodi se u studiji.

Istraživači kažu da spremnost Kine da više pozajmljuje zemljama u problemima nosi opasnost da se produže njihove poteškoće izbegavanjem bolnih ekonomskih reformi, dok netransparentni uslovi kineskih kredita takođe rizikuju da otežaju napore za otplatu duga tako što će zamagliti pravo finansijsko zdravlje tih zemalja.

Finansijska pomoć iz Kine, koju autori studije opisuju kao „spasavanje na pojasu i putu“, stalno je rasla poslednjih godina kako su se pogoršavali dužnički problemi zemalja s niskim i srednjim prihodima.

Kroz mrežu svop sporazuma (sporazuma o zameni valuta), Narodna banka Kine je ublažila nevolje zaduženim zemljama, omogućavajući njihovim centralnim bankama da povećaju svoje devizne rezerve u juanima.

Svop sporazumi, koji omogućavaju nekoj centralnoj banci da zameni svoju valutu za ekvivalentnu sumu u drugoj valuti, obično se poništavaju posle nekoliko meseci, ali ih je u mnogim slučajevima Narodna banka Kine ponavljala više puta, navode autori izveštaja.

Narodna banka Kine kaže da je cilj njenih svop linija da olakša trgovinu i omogući drugim zemljama da koriste kineski juan na međunarodnom nivou, dok autori studije kažu da je mreža svop linija kineske centralne banke „sve važnije sredstvo za upravljanje krizama u inostranstvu“.

Pojava Kine kao velikog zajmodavca odražava i njen status ekonomske supersile u vreme globalne slabosti, ocenjuje Njujork tajms, ukazujući da se desetine zemalja muče s otplatom dugova, u vreme kad usporavanja ekonomije i rast kamatnih stopa gura mnoge zemlje na ivicu bankrota.

Ta nova uloga Pekinga je, kako piše njujorški list, rezultat decenije stare inicijative „Pojas i put“, koju je Si Đinping pokrenuo za razvoj geopolitičkih i diplomatskih veza, pozajmljujući 900 milijardi dolara 151 zemlji s nižim prihodima, uglavnom za izgradnju autoputeva, mostova, hidroelektrana i druge infrastrukture.

Za razliku od mnogih zajmodavaca zemljama u razvoju, kineske državne finansijske institucije uglavnom su davale zajmove po promenjivim stopama i otplate za mnoge od ovih zajmova su udvostručene u protekloj godini, čime su mnoge zemlje stavljene u tešku finansijsku poziciju. Kina krivi američku centralnu banku da vrši pritisak na druge zemlje povećanjem kamatnih stopa.

Kineski krediti pomoći gotovo su u potpunosti otišli u zemlje sa srednjim prihodima koje duguju mnogo novca kineskim bankama koje kontroliše država, navodi Njujork tajms, dodajući da se kineske državne banke suočavaju s gubicima ako ih Peking ne spase, ali da bi mogle da profitiraju ako te zemlje budu u stanju da otplaćuju dug.

Uz to više od 90 odsto kineskih zajmova pomoći 2021. bilo je u juanu, čime, kako navodi list, Peking nastavlja napore da ograniči oslanjanje na američki dolar kao globalne valute. Kada pozajmljuju juan od kineske centralne banke koristeći svop sporazume, zadužene zemlje tada drže juane u svojim rezervama dok troše svoje dolare za otplatu spoljnih dugova. Neke zemlje, poput Mongolije, sada drže veliki deo svojih deviznih rezervi u juanu.

Time se zemlje čvršće povezuju s Kinom, pošto se juani teško troše, osim za kupovinu kineske robe i usluga, ističe Njujork tajms, i ukazuje da su se Si i ruski predsednik Vladimir Putin na nedavnom sastanku saglasili da će više trgovinskih i drugih komercijalnih veza njihovih zemalja biti povezano s juanom.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.