Vejvoda: Bez SAD neće ići, Grenel razbudio Evropu

VAŠINGTON – Bez Amerike neće ići, kaže saradnik Instituta za društvene nauke u Beču Ivan Vejvoda i primećuje da je specijalni izaslanik Bele kuće Ričard Grenel svojim akcijama podstakao Evropu da se razbudi i postane aktivnija.

Vejvoda je za Glas Amerike rekao da veruje da mogući trajni „odlazak“ kosovskog predsednika Hašima Tačija iz dijaloga nije nikakva prepreka za njegov nastavak i dodao da se u Prištini već sprema novi pregovarački tim.

Ono što je novo, kaže Vejvoda, odnosi se na Evropsku uniju, jer je ambašador Grenel podstakao ovo što se sada stvarno događa, a sastanak u Parizu o kojem se govori, trebalo bi da bude održan u formatu kakav je bio u Berlinu, gde su domaćini bili kancelarka Merkel i francuski predsednik Makron.

Na pitanje da li je neophodna američko-evropska saradnja na tom poslu, Vejvoda kaže da smatra da to svakako mora biti zajednička inicijativa, odnosno zajednički američko-evropski proces, gde je Evropa već duže vremena delegirana da vodi ovu stvar, što je potpuno normalno i zdravorazumski, s obzirom na to da su Srbija i Kosovo deo evropskog kontinenta, istorije i tako dalje.

Međutim, bez Amerike to neće ići, ističe Vejvoda, s obzirom na njenu ulogu u poslednjih 30-ak godina u ovom regionu.

“Amerika, sa svojim uticajem u međunarodnim finansijskim institucijama poput Svetske banke, Međunarodnog monetarnog fonda, sigurno ima načina da pomogne da se stvori jedan značajniji ekonomsko-finansijski paket, koji bi pomogao kad se jednom sporazum postigne, da pospeši razvoj u tim zemljama”, istakao je Vejvoda i dodao da je ipak Evropa ključna – jer ona može da pomogne da podstakne ono što se sprema već neko vreme, a to je regionalna ekonomska saradnja, neki to zovu Šengen, drugi Ženšen, “u stvari da omogući lakši protok ljudi, roba i kapitala”.

Upitan da li Unija, čijih pet članica, uključujući Španiju i Slovačku, odakle su prvi diplomata Evrope Žozep Borelj i pregovarač Miroslav Lajčak, ne priznaju nezavisnost Kosova, može da se saglasi oko toga, Vejvoda odgovara da sve te zemlje već imaju neki oblik saradnje sa Kosovom.

Kad je reč o tome kako bi izgledao eventualni sporazum Beograda i Prištine, Vejvoda je podsetio da se u Srbiji još od vremena predsednika Vlade Zorana Đinđića govorilo da Srbija treba da izvuče neki maksimimum iz minimuma.

Situacija je takva da srpska vlast nema više de facto poziciju koju je imala pre NATO bombardovanja, pre 1999. godine i tu se vide razne mogućnosti rekao je Vejvoda.

“Jedna mogucnost koja sigurno nije ispunjena iz Briselskog dogovora 2013. – to je da se stvori Zajednica srpskih opština na Kosovu”, rekao je on.

Vejvoda misli da će to biti jako važan faktor u tom procesu da se postigne eventualni sporazum i dodaje da formalizacija znači da postoji slobodan tok robe, ljudi i kapitala.

Na pitanje da li će prilagođavanje administrativne linije između Srbije i Kosova biti element mogućeg sporazuma, Vejvoda misli da će se sigurno gledati da se nađe rešenje, koje će biti u okvirima koje većina zemalja zastupa, naravno, pre svega Nemačka i Francuska i druge zemlje.

“Sporazum mora da se uklopi u vrednosni sistem EU, jer obe zemlje žele da postanu jednog dana članice. Srbija je kandidat i pregovara, Kosovo je još daleko od te situacije. Međutim, zbog želje da se priđe evropskom mirovnom projektu, da jug Zapadnog Balkana postane deo tog projekta, da bi se odnosi izgladili, da bi se normalno trgovalo i putovalo neophodno je da se uklope sa evropskim pravilima”, objasnio je Vejvoda.

On naglašava da je drugo pitanje status Kosova u međunarodnim organizacijama, a tu se pre svega misli na to da li će Kosovo dobiti status članice Ujedinjenih nacija, i dodao da se zato toliko govorilo o primeru dve Nemačke – Zapadna Nemačka se složila da Istočna Nemačka postane članica Ujedinjenih nacija, a da je pri tom nije priznala .

“Postoje različiti načini na koji se ti odnosi mogu rešiti i normalizovati,” rekao je Vejvoda.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.