Najveći problemi u prosveti danas su nedostatak solidarnosti, kao i negativna selekcija i nestručnost kadrova, mala autonomija škola i nastavnika, kao i to što nastavnici ne utiču na strukturu obrazovnih programa, ocenjeno je danas u Novom Sadu na tribini Zeleno-levog fronta (ZLF).
Na tribini „Budućnost obrazovanja u Srbiji – od ideje do promene“ u organizaciji ZLF-a između ostalog je ocenjeno da je promena sadašnjeg stanja uslovljena smanjenjem obima gradiva, povećanjem automnosti škola i nastavnika, kao i promenom organizacije rada u kojoj treba svi da učestvuju.
Narodna poslanica ZLF Biljana Đorđević upozorila je da se za obrazovanje iz budžeta izdvaja svega 3,5 procenata a da bi taj iznos trebalo da bude najmanje pet posto.
Sa povećanjem plata kojim bi se zarade u prosveti izjednačile sa republičkim prosekom, tih 3,5 dostiglo bi 3,8 procenata, rekla je ona.
Đorđević je dodala da je u svetu obrazovanje žrtva izbornih ciklusa, pošto se za četiri godine ne mogu sprovesti ozbiljnije reforme, a da je u Srbiji to još problematičnije jer i nemamo četvorogodišnje izborne cikluse.
„Obrazovanje je u tom smislu žrtva nezainteresovanosti, ali i plen za različite vrste ovakvog i onakvog koruptivnog delovanja“, kazala je ona.
Pomenula je i tragediju u Novom Sadu navodeći kako se tu najbolje vidi da potreba za odbranom stručnosti.
„Postavlja se pitanje da li je struka zakazala ili je neko struku unižavao i pritiskao i, na kraju krajeva, kako korupcija ubija na različite načine, uključujući i ubijanje obrazovanja i ubijanje škola“, ocenila je ona.
Profesorka sociologije Senka Jankov upozorila je da svake godine kvalitet učenika, što se tiče opšte kulture i opštih znanja i veština, opada zastrašujućom brzinom.
Izjavila je i da je u Srbiji potreba za dokazivanjem u vidu diploma neverovatno skočila, dok su istovremeno pojedinci koji nose sistem potpuno nebitni.
„Čini nam se da smo vrlo zamenljivi i sa te strane da je apsolutno svaka vrsta neke pobude ili pokušaja da nešto uradimo na rešavanju pitanja koja nesumnjivo vidimo da utiču na učenike onemogućena ili sabotirana na različite načline“, ocenila je Jankov.
Nastavnica srpskog jezika i književnosti Isidora Tornjanski kazala je da deca još uvek vole školu, da im je važno društvo i poštovanje profesora, ali da su najaktivniji i najmotivisaniji kada rade i misle van časova i učionice, na sekcijama, izletima, druženjima svih drugih tipova sem učionice.
„Mi smo u stvari opterećeni formalnostima, opterećeni smo rasporedom kontrolnih vežbi, opterećeni smo zahtevima i sve vreme mi je u glavi samo mala matura, pa sam opterećena time što deca jako brzo zaboravljaju usvojeno gradivo“, navela je ona.
Profesorka razredne nastave Ljiljana Jovanović ocenila je da je najvažniji posao učitelja da učenike „zaljube u život“, u svet, u odnose oko njih, da stvore slobodne, misleće i kreativne ljude koji će ušestvovati u promena kako bi unapredili svet u kome žive.
„Vidimo da je ovaj aktielni trenutak pokazuje da takvog mladog sveta ima, a to da ako uradimo najviše što možemo sa onim što trenutno imamo, to će biti mnogo više nego da čekamo da nam neko promenu donese“, dodala je Jovanović.
Profesorka Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Mirna Radin Sabadoš upozorila je da mali broj studenata želi da nakon studija ostane u državnom obrazovanju i dodala da je najbolje kada je obrazovanje besplatno za krajnjeg korisnika, kada je svima jednako dostupno, kao i da rezultat obrazovanja treba da ima alternative.
(Beta)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com