U trendu

Žofre o kopanju litijuma: EU partnerima ne nameće odluku o načinu korišćenja resursa

Šef Delegacije Evropske unije u Beogradu Emanuele Žofre izjavio je danas da EU nijednoj partnerskoj zemlji neće nametati odluku o načinu korišćenja resursa i da potencijalno iskopavanje litijuma u Srbiji nipošto nije preduslov za dobijanje sredstava iz Plana rasta za Zapadni Balkan.

„Nećemo nametnuti nijednoj zemlji ni partneru neku odluku. Svaka zemlja sama odlučuje kako koristi svoje resurse“, kazao je Žofre za Radio-televiziju Vojvodine, upitan o odnosu EU prema protivljenju građana Srbije iskopavanju litijuma u okviru projekta kompanije Rio tinto.

Na pitanje da li je rudarenje litijuma preduslov za pristupanje Uniji ili za dobijanje sredstava iz Plana rasta za Zapadni Balkan, o čijem centralnom delu su Savet EU i Evropski parlament prošle nedelje postigi dogovor, Žofre je rekao da „to nikako nije preduslov za Plan rasta“.

Na konstataciju novinarke da se u najnovijem izveštaju Beogradskog centra za ljudska prava „Ljudska prava u Srbiji 2023“ navodi da je EU uložila 5,6 miliona evra za finansiranje istraživačkih aktivnosti kompanije Rio tinto u Srbiji, Žofre je kazao da „misli da to nije tačno“.

„Mislim da to nije tačno, postoji istraživački projekat iz 2020. godine koji smo finansirali, ali to je projekat od 90 miliona evra za ceo svet, o održivom rudarenju u mnogim zemljama, mislim i o Srbiji. Moramo to da istražujemo, moramo da imamo naučne dokaze“, naveo je Žofre.

Za Plan rasta za Zapadni Balkan, koji predviđa finansijsku podršku od šest milijardi evra (dve milijarde bespovratnih sredstva i četiri milijarde povoljnih kredita koje daje EU), Žofre je rekao da predstavlja „prevođenje u stvarnost činjenice da je proširenje EU ponovo na vrhu liste prioriteta“.

„Stav prema Balkanu se promenio posle ruske agresije na Ukrajinu. Moramo da ubrzamo pristupanje ne samo Ukrajine i Gruzije, nego i Zapadnog Balkana. Pristupni pregovori sa EU ne idu onoliko brzo koliko bi svi želeli, ideja je da Plan rasta ubrza taj proces“, kazao je Žofre.

On je rekao da je „prva stvar“ u tom Planu da se smanji jaz između EU i Zapadnog Balkana po pitanju društveno-ekonomskog razvoja.

Plan se odnosi na period od 2024. do 2027. godine i predviđa da svaka vlada zapadnobalkanske šestorke dobije određenu sumu novca na svakih šest meseci, zavisno od reformi koje je sprovela u tom periodu.

Za Srbiju i Kosovo je kao preduslov naveden i „konstruktivan angažman na normalizaciji odnosa u cilju potpunog sprovođenja svih obaveza“ koje proizlaze iz Sporazuma o putu ka normalizaciji i njegovog Implementacionog aneksa iz Ohrida, kao i svih prethodnih sporazuma postignutih u briselskom dijalogu.

Povodom evrointegracija Srbije, Žofre je kazao da je „od ključnog značaja da se ne izgubi smisao o tome gde Srbija želi da ide“.

Upitan o postizbornoj političkoj krizi u zemlji, Žofre je naveo da je izveštaj Kancelarije OEBS za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) „ukazao na jedan broj problema koje treba rešavati“.

„Jedna od važnih stvari je birački spisak, ODIHR je ukazala i na pristup medijima i potrebu uravnotežavanja medijske scene. Zagovaramo primenu preporuka ODIHR-a, posebno prioritetnih“, rekao je Žofre.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.