U trendu

Godišnjica smrti Džona Lenona: Zanimao ga je samo novac, a rugao mu se čak i Elton Džon

Bilo je to 1968. godine kada je grupa profesora sa Škole za umetnost Gildford dobila otkaz jer su podržali studentske proteste. Organizovali su izložbu svojih radova i pozvali Džona Lenona, muzičku superzvezdu da je otvori. Lenon je pristao. Pojavio se u krznenom kaputu, a unapred je najavio kako će on i njegova devojka Joko Ono podržati profesore i studente.

Umesto podrške, kada se pojavio, profesorima je dao komad papira na kom je pisalo: “Presavij devet puta – Džon Lenon, 1968.”. Nakon toga je otišao. Bila je to tipična predstava umišljenog i narcisoidnog umetnika kom se ceo svet vrteo oko tri iste reči: Ja, ja, ja.

U muzičkom smislu Lenon je bio umetnost kolosalne vrijednost i simbolike. Niko u modernoj muzici nije ostvario takav kult ličnosti kao Lenon, delovi su iz knjige o legendarnom Bitlsu koju je napisao Dominik Sendbruk. Upravo zato je neverovatno da je neko toliko narcisoidan uspeo da napiše stihove za “Imagine”, piše Sendbruk, ali s druge strane, kritičari koji nisu popularni među muzičkim fanovima ionako su je ocenili kao politički detinjastom, piše Express.

Britanci su Džona proglasili devetim najvažnijim čovekom u istorijom Velike Britanije, ali knjiga o neprikosnovenom borcu za bolji svet otkriva malo drukčijeg Lenona, onakvog kakvog ga njegovi obožavaoci uopšte ne zamišljaju. Sendbruk ističe kako je Lenon bio egocentrični manijak koji je samo trčao za novcem i bogatstvom, ismejavao je drugačije, homoseksualce, Jevreje, pa čak i invalide i osobe sa raznim fizičkim deformacijama.

Lenon je u intervjuima govorio da je odrastao u radničkoj sredini, iako je ustvari odrastao u porodici svoje tetke i teče koji su bili dobrostojeći pripadnici srednje klase, a čak se i Pol Makartni (75) iznenadio kada ga je prvi put posetio u kući u kojoj je s njima živeo. Ali, priča o detinjstvu u radničkoj klasi se dobro uklapala u celu priču o Bitlsima, pa je Lenon neumorno ponavljao. Istina je da je, po nekim društvenim slojevima, bio daleko iznad Pola, Džordža i Ringa. Lenon je imao dobar razlog zbog koga je stalno drobio o svom “radničkom” poreklu – teško je bilo prodati imidž samostalnog umetnika koji se muči kako bi uspeo ako ste odrasli u bogatoj porodici i raskošnoj kući.

Lenon je od ranog detinjstva bio zapravo zao dječak – stalno se tukao, a u školi je imao katastrofalne ocene. Upisao je umetničku školu samo zato jer nije imao drugog izbora. Njegovi profesori se sećaju da je bio jedan od najgorih studenata, za neke čak i beznadan slučaj, koji je idealizovao Džejmsa Dina i Elvisa Prislija. Do dvadesete godine nije ništa radio jer nije ni trebao i tada mu je “pala sekira u med”. Tržište se razvijalo i stvorio se prostor za muziku kakvu je on radio i tako su nastali Bitlsi. Do 25. godine već je imao Rols Rojs i Ferari. Bez problema je mesečno trošio po dvadeset hiljada funti. Uglavnom, bio je daleko od imidža koji ga krasi – umetnika, idealiste, osobe koja prezire materijalno bogatstvo i koji je odbacio licemerje kapitalističkog društva.

Prema Sendbrukovoj knjizi, sve su to bile budalaštine, jer u stvarnosti je Lenon žudio za novcem i bogatstvom. Kad je Bitlsov menadžer Brajan Epstajn dogovorio njihov prvi ugovor s izdavačkom kućom EMI, Lenon mu je postavio samo jedno pitanje: “Kada ćemo biti milioneri?”

Što se tiče političkih ideala, pre nego što je postao slavan nije pokazivao nikakav interes za politiku i nikad nije učestvovao na političkim protestima. Tek kada je ispunio svoju prioritetnu ambiciju i postao bogat, počeo je da izražava neke političke stavove. Ključni trenutak bio je 1966. kada je upoznao Joko Ono. U naredne tri godine zajedničkim su snagama stvorili trajni Lenonov imidž umetničkog idealiste. Uleteli su popularni trend i počeli da promovišu mir u svetu u vreme dok je tutnjao rat u Vijetnamu. Iako su se neprestano isticali kao promoteri mira, ništa što su radili nije doprinelo borbi za mir.

Njihova slavna fotografija na kojoj leže goli u krevetu zagrljeni, a koja je kao trebalo da bude nekakav simbol za mir, napravljena je u predsedničkom apartmanu luksuznog Hiltona u Amsterdamu. Bio je neukusni hedonistički spektakl dvoje navodnih hipija koji se navodno brinu za mir, ali istovremeno pune svoje bankovne račune. Zato ga je časopis Time proglasio najdosadnijom osobom današnjice, ali su njegovi obožavaoci to protumačili kao još jedan dokaz da ga svet ne razumije.

Pesmu “Imagine” je napisao iz svog luksuznog doma koji je delio sa Joko. Kuća u prestižnom Askotu koja se protezala na 72 hektara zemlje kupljena je od jednog britanskog milionera. Nakon što je napravio “Imagine”, sa Joko se preselio u Njujork, u luksuzni stan s pogledom na Central Park. Tu je proveo zadnje godine svog života, okružen bogatstvom koje je uključivalo dvorac Holstajn, kolekciju drevnih egipatskih artefakta kao i originalne Renoarove slike.

Joko Ono nije bila ništa drukčija – njen radni sto bio je napravljen od čistog zlata. Stalno su bili okruženi služavkama, maserima, pomoćnicima, proricateljima sudbine, tarot majstorima, majstorima za akupunkturu i ostalim ljudima sličnih zanimanja. Mnogi su bili šokirani njihovim bogatstvom kada su ih posećivali, pa čak i ekscentrik Elton Džon koji nije mogao da veruje kada je video da Joko ima posebnu sobu u kojoj su se čuvali isključivo njeni krzneni kaputi.

Lenon je ubijen 8. decembra 1980. pred zgradom Dakota u Njujorku tokom povratka sa suprugom u stan nakon snimanja materijala za novi album. Tada 25-godišnji Mark Dejvid Čapman hladnokrvno je u 22.50 sati ispalio pet hitaca u 40-godišnjeg muzičara, seo na pločnik i čekao policiju čitajući Selindžerovu knjigu ‘Lovac u žitu’. Legendarni član ‘The Beatlesa’ hitno je odvezen u bolnicu, ali u 23.07 sati lekari su ga službeno proglasili mrtvim. Istog tog dana, Lenon je svom ubici oko 17.00 sati okruženom grupom obožavalaca dao autogram i to pred zgradom pred kojom ga je Čapman ustrelio.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.