U trendu

Lepota duše naučnice: Izložba o Milevi Marić Ajnštajn

Biografija srpske fizičarke i matematičarke Mileve Marić, udate za nobelovca Alberta Anštajna sa kojim je zajedno stvarala, inspirisala je izložbu „Mi smo stena“ otvorenu u Muzeju Grada Novog Sada na Petrovaradinu.

Umetnik Dušan Jovović svojim je multimedijalnim instalacijama ispričao priču o tome zašto je Mileva volela da posmatra svice, zašto je vozila bicikl kraj reke Tise, kako doživljava fotoelktričan efekat koji je Anštajnu doneo prestižnu nagradu, šta se desilo sa njenim brakom, radom na pitanjima materija i prostora ali i njenom decom.

Kustoskinja Sofija Lazić objasnila je kako interaktivna postavka podeljena na dva segmenta, svetliji i tamniji, u pokušaju da sažme život hrabre žene koja se za života nije trudila da ostvari svoja naučna prava iz zajedničkog stvaralaštva sa Albertom zbog čvrste vere u instituciju braka, govoreći da su oni jedna stena.

„Upravo na ovoj izložbi možemo da se upoznamo sa velikim potencijalom i veličinom izuzetne žene koja je živela u senci svog supruga. U prvom delu izložbe možemo da vidimo nekoliko soba gde je prikazan prvi deo Milevinog života odnosno njeno detinjstvo, školovanje i upoznavanje sa Albertom Anštajnom, njihovo zajedničko stvaralaštvo i stvaranje porodice“, kazala je Lazić.

Tamniji tonovi drugog dela izložbe počinju umetnikovom instalacijom nebeske reke koja se vodopadom spusta i razbija o stenu što označava krah Milevinog braka i razvod, nakon čega se naučnica okrenula odgajanju dece.

„Izložba predstavlja umetničku interpretaciju biografije Mileve Marić i u njoj se nalazi nekoliko predmeta iz njenog života koji se čuvaju u Muzeju Grada Novog Sada. To je jedna fotografija Mileve i njenog sina Edvarda i pisma koje je ona pisala svojim prijateljima i kumovima u kojima možemo da vidimo sa kakvim se problemima ona susretala“, kazala je Lazić.

Kada 1922. dobio Nobelovu nagradu za svoju teoriju relativiteta, Albert je već bio oženjen drugom ženom i daleko od Mileve, kojoj daje sav novac od nagrade. 

Međutim Mileva nikada nije spomenuta u radovima i teorijama koji su promenili svet. 

Zbog toga je deo izložbe posvećen zaboravljenim, skrajnutim i sakrivenim ženama koje su ostavila traga u srpskoj istoriji, nauci i umetnosti a za njih javnost još uvek gotovo da ne zna.

Prilog Kineske Medijske grupe (CMG)

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar