U trendu

Teolog Vukašin Milićević za Betu: Svako ko ne igra po scenariju divljačkog kapitalizma je problem

Docent na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu Univerziteta u Beogradu Vukašin Milićević, objavio je nedavno roman prvenac „Vaskrsenje“ u kojem se bavi uticajem sprege politike, dela crkve i organizovanog kriminala na život pojedinca koji pokušava da, u današnjoj Srbiji, „proživi svoj vek čistog obraza i neukaljanih ruku“.

Milićević, kojeg je pre četiri godine tadašnji patrijarh SPC Irinej, nakon gostovanja u emisiji „Utisak nedelje“, suspendovao sa svešteničkih dužnosti i zabranio mu pojavljivanje u javnosti zbog „verbalnog delikta“ i oglušivanja o njegovu odredbu da „svako ko nosi mantiju ne može bez njegovog odobrenja u medije“, za Agenciju Beta govorio je o motivima koji su ga inspirisali na pisanje romana.

„Verovatno neću pogrešiti ako kažem da me je do ideje da napišem roman dovela duboka unutrašnja potreba da kompletnije izrazim sebe. Fikcija tu mogućnost pruža jer vas stavlja u poziciju apsolutne slobode i odgovornosti u odnosu na tekst. Opet, odakle potreba da izrazim sebe? Naprosto, verujem da biti čovek znači osećati odgovornost da se bude slobodan, a toga nema bez izražavanja sebe, odnosno komuniciranja sebe drugima“, objašnjava Milićević.

On kaže da mu je jedan od glavnih ciljeva pisanja bila ideja da se pozabavi u osnovi večnom temom – elementarnom ljudskošću.

„Glavna nacionalistička mantra je ona o posebnosti. Moja želja je bila da pokažem kako je ovo u čemu se kao društvo nalazimo već decenijama samo jedna mala modifikacija davno ispričane priče u kojoj je glavna tema elementarna ljudskost, a nje nema bez doslednosti, hrabrosti, empatije i poštenja, te da ova načela vrede uprkos našim ličnim promašajima i opštoj bezizglednosti ‘trenutka’ u kojem živimo“, rekao je Milićević.

Sveštenike u njegovoj knjizi karakteriše odmetnički duh – oni se udaljavaju od zvanične Crkve i oglušuju o njena hijerarhijska pravila, propovedajući veru na način koji sami smatraju ispravnim.

„Ukoliko hijerarhija i ‘pravila’ koja ona određuje, a pogotovo njena praksa, nisu ništa drugo do negiranje duha i očevidnog smisla onoga što bi trebalo da propoveda i čemu bi trebalo da služi. Ponovo, reč je o davno ispričanoj priči, a knjiga u kojoj se ona nalazi zove se Novi zavet“, dodao je on.

Milićević je ocenio da živimo u „divljačkom kapitalizmu“ uspostavljenom „pod plaštom borbe za nacionalne interese“.

„Divljački kapitalizam, koji se uspostavlja pod plaštom borbe za kojekakve nacionalne interese i upornim pozivanjem na nacionalno jedinstvo, zapravo liči na nekakvu čudovišnu mešavinu kapitalizma i feudalizma, tako da su vlasnički odnosi, odnosi moći, istovremeno i lični odnosi posedovanja. Lako je fingirati nekakvo tržište kada poseduješ savest ljudi. Zato se često desi da svako ko ne igra po scenariju postaje problem, bez obzira na to što je, može biti, reč o ‘običnom’ čoveku.“

Naš sagovornik smatra da se protiv toga može boriti skretanjem pažnje sa nacionalnih interesa na socijalne.

„Protivotrov bi zato morao biti hrabro skretanje pažnje sa takozvanih nacionalnih na socijalna pitanja. Kažem ‘takozvanih’ nacionalnih, pošto između nacionalnog i nacionalističkog postoji suštinska razlika, dok se kod nas upravo nacionalističko već dugo uspešno prodaje za nacionalno, a to vodi samo i isključivo u istinski nacionalnu propast“ kaže pisac.

O Milićevićevom proznom prvencu koji je izdala Laguna, veoma pozitivno su se izjasnili i recenzenti knjige pisac Svetislav Basara i Vladika Grigorije, što mu kaže imponuje, ali još više obavezuje.

„Reč je o dvojici ljudi prema kojima ne gajim samo veliko poštovanje, već i ljubav“, zaključuje Milićević.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar