U trendu

Aliens vs Predator

Novo izdanje igre Aliens vs Predator donosi tri različita stila igranja koji će zadovoljiti samo mali krug vernih fanova ove igre, dok će ostali igru isprobati i veoma brzo je zaboraviti. Ili su današnji igrači postali suviše probirljivi, pa se ne oduševljavaju tako lako ili je razvojni tim Rebellion-a uprskao stvar. Iako im je novi Aliens vs Predator definitivno najbolji proizvod od prvog istoimenog izdanja, ne može se reći da je u potpunosti zadovoljio očekivanja. Kao i ranije, pred vama su tri kampanje i masa mrežnih načina igranja, ali sve to izgleda veoma slabo i razočaravajuće.
Zvezda priče definitivno je marinac, mladi redov koji je kao i u svim sličnim igrama dodeljen iskusnim veteranima i, gle, čuda, nadživeće ih sve. Inače, sve kampanje su povezane istom pričom, samo što ih pratite s različitih gledišta. Početne misije marinca verovatno su i najbolji deo igre, jer se krećete mračnim koridorima i pretražujete senke u potrazi za zlim ejlijenima koji vrebaju iz mraka. Nakon što se naviknete na osećaj panike (ne toliko dobar kao u prvom delu, ali prisutan je) i pritiskanje okidača na svaki šum, igra vas izbacuje na površinu planete, gde mraka uglavnom nema, a time i nestaje i atmosfera zbog koje je Aliens vs Predator i bio hvaljen.
Ejlijen je opet, sušta suprotnost marincu, ne samo zbog načina borbe, jer mora da se približi meti, već i zbog karakterističnog načina kretanja. Naime, ova "beštija" je sposobna da puzi po svim površinama, što dizajn nivoa često i nameće, ali pri takvom kretanju se lako izgubi i otkriva svoj položaj. Uz klasične šamare, udarac repom i probijanje lobanje zubima, ejlijen može da zaskoči protivnike s velike udaljenosti, čime postaju bespomoćne mete. Predator je na prvi pogled dosta čudno dizajniran i pomalo iznenađuje da su autori igre ovog velikog lovca prikazali tako "mlako". Primera radi, top na ramenu može da ispuca samo nekoliko projektila pre nego što se isprazni, a energija mu se ne obnavlja sama, već mora da potraži ljudsku tehnologiju da bi je regenerisao. Bliska borba je veoma slična onoj kod ejlijena, s tom razlikom da predator ima daleko brutalnije završne poteze i može postati nevidljiv. Slažemo se da je nevidljivost njegovo najjače oružje, ali mora li zbog toga baš svakoj drugoj meti da priđe na rukohvat i polomi joj kičmu?
Korišćenje svih mogućnosti vanzemaljskih rasa zahteva mnogo privikavanja, a mnogi čak ni tada neće biti u potpunosti zadovoljni, jer će otkrivati sve više opštih nedostataka, počevši od linearnih nivoa i prisiljavanja da se u bazu probijamo kroz glavni ulaz umesto da preskočimo ogradu s obližnjeg stabla. U ulozi ejlijena jurite glupe civile koji drhteći čekaju da ih pritisnete na pod umesto da beže prema vojnicima, veštačka inteligencija često vam okreće leđa (čak i doslovno), dok vam u ulozi marinca nije jasna namena saboraca koji su tu samo radi dekoracije, jer ionako ginu desetak metara nakon što ih sretnete. Istina, mrežna igra je zabavna i nudi dosta sadržaja, ali to ipak nije dosta da bismo igru Aliens vs Predator proglasili dostojnim naslednikom jedanaest godina starog prethodnika.
Korisni linkovi

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike