Battlestrike – Shadow of Stalingrad
Drugi svetski rat je, čini se, neiscrpan izvor ideja za proizvođače igara. Ratovanje na sto načina, na sto različitih terena, na svim mogućim i nemogućim stranama. Bitka za Staljingrad jedna je od žešćih iz tog vremena, a kako izgleda sama igra saznaćete u ovom tekstu. Mesec je avgust 1942. godine, rat se tek razbuktava. Nacisti su se proširili duže cele Erope, a nakon što su je pokorili, okrenuli su se zemlji koja im je trn u oku, Sovjetskom Savezu. Ključ njihove pobede je napad na Staljingrad. E, tu nastupate vi i zajedno sa svojim drugovima Rusima pokušavate da odbranite Staljingrad od nacista pre nego što postane kasno i pre nego što grad padne u ruke neprijatelja.
Vi ste u ulozi kapetana Korobova, koji će sam ili sa svojim saborcima napredovati po Staljingradu i čistiti ga blok po blok od nacista. Već posle nekoliko kadrova shvatićete da igra i ima potencijala, ideja i nije tako loša, ali je realizacija jako slaba. Ovo je klasična pucačina u prvom licu, u kojoj idete iz jedne misije u drugu, a vaše je da ih redom izvršavate. I dodaci na koje ste navikli kod ovakve vrste igara su na standardnim mestima: radar s mapom je dole levo, podaci o naoružanju i municiji su dole desno, i dalje možete sakupljati oružje po terenu. Imate samo jedan život, tako da vam se, kada vas pogode, smanjuje energija. Ako se previše zacrveni, brzo bežite u zaklon, jer ćete poginuti. Ukoliko i padnete pokošeni, ništa zato, autosave radi odlično, tako da ćete se po pravilu vratiti nazad za samo nekoliko scena.
Nažalost, iako je potencijal igre vidljiv, veoma brzo ćete shvatiti da je sama realizacija jako slaba. Likovi su čak i solidno napravljeni, ali se kreću kao pijani, pogotovo kad ih pogodite, totalno čudno. Dok ih gađate, naravno, gađajte u glavu. Po pravilu je dovoljan i jedan metak, dok je pogodak u druge delove tela znatno neefikasniji. Čak se može dogoditi i da padnu na zemlju, pa se opet dižu. Žilavi neki nacisti, lako ih je pogoditi, ali teško umiru. Kada niste sami, to jest kada ste s jednim, dva ili više saboraca, tada će i taktika doći do izražaja. To se tako samo čini u prvi mah, dok ne shvatite da se vaši saborci neprestano guraju na liniju vatre, trče ispred vas, tako da često i vama onemogućuju da sredite neprijatelje. U stvari, možete nešto drugo – pustiti ih napred, da sve sami obave i samo kao oficir prošetate se među leševima. Što se naoružanja tiče, ono je možda bolji deo igre. Radi se o autentičnom naoružanju iz Drugog svetskog rata kao što su rusko naoružanje PPSh mašinka, Mosin Nagant, pištolj Tokarev SVT40, Degtyaryov DPM ili nemački MP40, Luger, Kar98 i MG42.
U poplavi vrhunskih pucačina u prvom licu – Wolfenstein, Call of Juarez, Darkest of Days, Cronicles of Riddick, igra Battlestrike – Shadow of Stalingrad, jednostavno nema šanse. Kratko i jasno, daleko ispod proseka, i dalje ne treba više komentarisati. Totalno neprepoznatljivo, i grafika i zvuk. Ovo je odličan primer kakva FPS pucačina ne treba da bude. Previše problema je oko ove igre, ali ona ima i jednu pozitivnu stranu, a to je niska cena. Poljski izdavač igara City Interactive poznat je baš po jeftinim trećerazrednim igrama koje neće zadovoljiti okorele igrače, već će samo zaintrigirati one prosečne. Ako baš ne morate da je igrate, Battlestrike – Shadow of Stalingrad slobodno zaobiđite.
Korisni linkovi
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.