Bionic Commando
Priča igre Bionic Commando počinje deset godina posle originala. Glavni junak, bionički poboljšan vojnik Nejtan Spenser (Nathan Spencer), zatvoren je već pet godina i čeka vlastitu egzekuciju. Pogađate, poznata priča o vladi koja izdaje vojnike i rešava se onih koji previše znaju nakon što joj više nisu potrebni. Spenserovu smrt odgađa teroristička grupa BioReign, koja baca nuklearnu bombu na Ascension City, ubijajući milione i pretvarajući veći deo grada u radioaktivnu ruševinu. Super Džo, Spenserov komandir iz boljih dana, oslobađa ga iz zatvora – pod uslovom da ispuni zadatak i da se infiltrira u neprijateljske redove i otkrije ko stoji iza napada na grad. Spenser ga odbija, ali Džo ga ucenjuje davanjem informacija o njegovoj nestaloj supruzi.
Iako priča ima svojih trenutaka i iznenađujućih obrata, radi se o već viđenom konceptu početnog manjka informacija, otkrivanja istine i izdaje u maniru akcionih filmova B-produkcije. Glavni element igre Bionic Commando je Spenserova bionička ruka. Uz pomoć nje možete da se kao pravi Spajdermen krećete po okolini. Ako se prisetimo da se Spenser dugo nije družio s njom, zaboravio je na njene mogućnosti, tako da će vam se, kako budete napredovali kroz igru, otključavati nove akcije i potezi koje možete koristiti. Za početak, tu je klasično skakanje s lokacije na lokaciju uz pomoć wire funkcije. Ako u početku budete često umirali, nemojte se obeshrabriti – potrebno je malo prakse dok ne pohvatate sve konce mehanike ovakvog načina kretanja. Posle određenog vremena ćete jednostavno dominirati, izvodeći brze i atraktivne skokove. Takođe, vremenom ćete otključati mogućnost bacanja objekata na neprijatelje i srušene zidove, kako biste mogli da nastavite s pričom, kao i još neke zanimljive veštine.
Tu je i oružje koja će vam služiti za obračun s velikim brojem ne preterano pametnih neprijatelja. Pored pištolja, na raspolaganju su vam sačmara, snajperska puška, automatska puška, bacač granata i bacač raketa. Nažalost, municiju nećete moći da pokupite s palih suparnika, kao ni oružje, već će vas Super Džo s vremena na vreme častiti različitim podovima, koji će u sebi sadržavati oružje i municiju, a tu i tamo ćete povremeno pronaći municiju. Kao što je već rečeno, municije nema puno, tako da ćete morati da je pametno štedite za okršaje s jačim neprijateljima. Tako, recimo, morate da ubijete pet neprijatelja jednom granatom, ubijete njih 50 preciznim pogotkom u glavu ili jednostavno da pobijete 350 nesretnika u jednom prelasku igre. Kao što je već pomenuto, ništa od toga ne morate da uradite, ali s obzirom na to da se ne radi o posebno teškim izazovima koji donose lepe nagrade (povećanje snage određenog oružja, povećanje kapaciteta određenog oružja, bolji oklop), ne bi trebalo da vam bude problem da se pozabavite time.
Nažalost, ovde dolazimo do jedne od glavnih mana igre, a to je veoma prisutna linearnost. Iako se igra može pohvaliti velikim brojem lokacija, kroz Ascension City ćete prolaziti tačno zacrtanom rutom. To i ne bi bilo toliko loše da nije pomalo iskomplikovano od strane razvojnog tima. Naime, oni su imali ideju da se naprave veliki nivoi, zatim su im veličinu smanjili na nekih 30 do 40 odsto postavljanjem radijacije (koja ovde igra ulogu nevidljivih zidova). Samim tim, jasno vam je da je istraživanje umnogome ograničeno i da vam je olakšan pronalazak ikonica koje svaka lokacija skriva. Pored toga, ne valja ni to što ne postoji mogućnost povratka na prethodne nivoe kako biste skupili nešto što ste propustili. Činjenica je da se pametnijim dizajnom nivoa mogao dosta poboljšati osećaj igranja, kao i produžiti njena trajnost jer bi vam trebalo vremena dok ne istražite svaki ćošak uništenog grada.
Kada završite ne preterano dugačak single player, možete se baciti i na multiplayer. Na raspolaganju su vam deathmatch, team deathmatch i capture the flag modovi. Nažalost, u odnosu na single player, multiplayer je u najmanju ruku "osakaćen" manjkom nekih akcija koje možete izvesti igrajući solo. Recimo, ne možete da bacate stene i automobile na protivnike dok igrate online. Ipak, 16 dobro dizajniranih mapa i podrška za najviše deset igrača trebalo bi da vas zabave određeno vreme, pogotovo ako vas zanima isprobavanje različitih taktika na živim protivnicima koji su podjednako vešti kao i vi.
Iako će oni koji odigraju Bionic Commando na kraju biti zadovoljni, ipak posle svega ostaje pomalo gorak ukus. Vrlo dobra muzika i vizuelna prezentacija, velik broj nivoa i zabavna akcija mogu zadovoljiti nezahtevnije igrače. Oni malo iskusniji i neće tako lako preći preko određenih propusta. Uprkos priličnom broju velikih nivoa, dosadna radijacija onemogućiće bilo kakvo istraživanje lokacija, pa će vam koji put doći i glave kada se lansirate na mesto za koje mislite da je sigurno, da bi vam se pojavila famozna ikonica opasnosti od radijacije. Predvidljiva priča takođe ne pomaže. Srećom, završetak igre uliva nadu da na novi nastavak igre ne bi trebalo da čekamo još 20 godina. Pošto za završavanje priče nije potrebno mnogo vremena, a multiplayer modovi mogu da pruže određen stepen zabave, Bionic Commando treba odigrati i spakovati u fioku, gde će vas čekati do eventualne potvrde novog nastavka, kada će vam igra dobro doći za zagrejavanje.
Korisni linkovi
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.