Crysis Warhead
Verovatno ne postoji igrač koji nije čuo za Crysis, remek-delo nemačkog Crytek-a, čija je snaga ležala u odličnim vizuelnim efektima, ukoliko ste, naravno, imali dovoljno jak računar da ga pokrenete. Nažalost, takvi sretnici su bili retki, dok su svi ostali morali da smanjuju detalje u nedogled, posle čega je Crysis postajao samo solidan shooter. Ipak, svetska kritika je bila blagonaklona, ali u priču su se umešali pirati, zbog kojih se Crytek "naljutio" na čitav svet i najavio da više nikad neće raditi ekskluzive za PC. Naravno da to nije bila istina, jer gledajući realno, sam engine je već bio gotov, dizajn likova i vozila takođe, i sve što se za "novu" igru moralo napraviti bila je dorada veštačke inteligencije, nova priča i malo više optimizovanja i poliranja.
Koliko je original očekivan s nestrpljenjem, toliko je Crysis Warhead dočekan ravnodušno, kao "još jedan FPS" ili, bolje rečeno, izdanje serijala koje će sigurno imati još nastavaka. Nije da je neko protiv EA ili Crytek-a, nego se jednostavno činilo da će autori smisliti nov zaplet i u njega ubaciti stvari koje smo već videli. Srećom, na kraju je ipak sve ispalo mnogo bolje, za šta je zaslužan trud autora, ali i pojava pristupačnih grafičkih kartica sposobnih da poteraju igru bez većeg smanjivanja kvaliteta.
Naravno, hardverski zahtevi su ponovo presudni za potpun doživljaj igre, a oni su u ovom slučaju prilagođeni današnjem proseku. Da stvar bude još i bolja, godina dana od izdavanja originala omogućila je autorima i dodatnu doradu engine-a, koji je ionako atraktivne scene nakrcao dodatnim detaljima, tako da ćete često lutati šumama i gorama bez nekog posebnog cilja i uživati u prirodi. Poseban je doživljaj videti ledom okovan nosač aviona u njegovoj punoj veličini i masivnosti ili se prolaskom kroz još bujniju vegetaciju nego ranije naći licem u lice s neprijateljskom patrolom. Mnogi su Crysis-u zamerali relativno sporo izvođenje radnje; neki delovi igre patili su od napornog šunjanja, izviđanja, puzanja i korišćenja nevidljivosti. Naravno, nestrpljivi su mogli pokušati i s probojem, ali igra je to često kažnjavala nasilnom smrću i gomilama vojnika čiji je jedini cilj pronaći i smaknuti mrskog Amerikanca koji glumi heroja. U Crysis Warhead-u to nije slučaj, što je vidljivo već iz uvodne animacije, i što se pre priviknete na brzu izmenu funkcija futurističkog odela i još bržu akciju, život će vam kroz igru biti prijatniji i zanimljiviji.
U tu svrhu osmišljen je i junak kodnog imena Psycho, koji na drugom delu istog ostrva iz originala vodi svoju bitku u nameri da spreči Korejce u pokušaju da tajnu pošiljku prebace na sigurno. Psycho je zanimljiv i po ličnim načelima ratovanja, koja ga teraju da poštedi život nenaoružanom vojniku, kao i po britanskom naglasku, glasu i načinu govora koji neodoljivo podseća na Džejsona Stetama (Jason Statham). Kao što je već pomenuto, Crysis Warhead donosi više akcije koja pravilnim igranjem kao da ne prestaje, a da su to autori tako i zamislili dokazuju i gomile oružja i municije na svakom koraku.
Pored dva dela igre koji su, nažalost, linearni (provlačenje kroz rudnik/tunel) i vožnje vozom koja ni u kom slučaju nije loša, svi ostali su razumno kreirani da bi igrač što više koristio mogućnosti odela i okolnih predmeta koji mogu poslužiti kao zaklon ili mesto za zasedu. Kad je reč o veštačkoj inteligenciji, protivnici kao da su još pametniji u okruživanju i otkrivanju uljeza. Takođe, vanzemaljci u Crysis Warhead-u koriste mozak kao i ljudski protivnici, odlučuju da se pritaje iza guste vegetacije i ostalih prirodnih zaklona i sačekaju da prođemo kako bi nas napali s leđa i tome slično. Uglavnom, predstavljaju zanimljivu opoziciju, iako vam još uvek neće biti jasna svrha ledenih iglica kojima nas gađaju, ali, opet, bilo bi glupo da su to sad iznenada promenili.
Od ostalih većih poboljšanja treba pomenuti i bolje upravljanje vozilima, a ona su, na radost, okosnica jedne od mapa mrežne varijante Crysis Warhead-a, čija se instalacija nalazi na posebnom disku pod nazivom Crysis Wars. Uz nove mape i novi timski deathmatch mod, Crysis Wars sadrži i dosta mapa iz originala, ali problem je što nije kompatibilan sa Crysis-om, pa njegovi vlasnici ne mogu igrati s vlasnicima Warhead-a i obrnuto. Pošto je Crytek ranije obećao veću podršku za multiplayer zajednicu (koja s originalom nije zaživela), možda nekom zakrpom isprave i problem kompatibilnosti između skoro istih igara. Uz mnogo ponavljanja i solidnu mrežnu igru, šest do sedam sati, koliko je potrebno za završavanje igre, neće biti toliki kamen spoticanja da je ne biste kupili. Tome u prilog ide i cena od samo tridesetak dolara, što je skoro dvostruko jeftinije od ostalih hit igara, tako da Crysis Warhead možemo samo preporučiti.
Korisni linkovi
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.