Order of War

Unazad desetak godina (a i više) imali smo priliku da odigramo priličan broj igara baziranih na tematici Drugog svetskog rata, bilo da su to strategije, FPS igre, simulatori ili nešto drugo kao što su to akcione avanture, stealth igre i ostalo. Zaista, bilo ih je svakakvih. Iz svega ovoga možete pretpostaviti u kom vremenu se odvija radnja igre Order of War. To znači da ćete još jednom proživeti Dan D i oslobađanje Francuske u ulozi Amerikanca. Ali, šta je tačno igra Order of War? Najlakše se može opisati kao mešavina igara World In Conflict i Company Of Heroes.
Bolje rečeno, jedini "resurs" koji koristite jesu bodovi koje dobijate zauzimanjem određenih tačaka. Ali ovde je jedna razlika ta da se, kada vam neprijatelj uništi grupu jedinica, bodovi ne vraćaju nego ih i dalje sakupljate ako i dalje držite kontrolne tačke. Naravno, svaka kontrolna tačka ima određeni broj bodova koji vam se skoro nikada neće potrošiti do kraja, a određene tačke, kada ih osvojite, omogućuju vam nove jedinice koje možete pozvati u borbu. Kada pripremate napad na tačke, treba pogledati koje vam se od njih, za početak, više isplate da ih napadnete i zauzmete. Treba spomenuti da igra ima različite jedinice, koje se dele na pešadiju, artiljeriju, protivvazdušne jedinice i tenkove, dok avione (kao i velike topove) imate jedino kao taktičku pomoć, za koju opet treba da imate određeni broj bodova.
Ovde možete zaboraviti na korišćenje terena, postavljanje jedinica da pucaju u zadnji deo neprijateljskog tenka i sve slično tome što se može koristiti kao taktika i prednost u borbi, jer to jednostavno nema nikakvoga uticaja. U igri, jedinice kontrolišete u grupama, umesto da možete da ih izaberete po jednu. Nije to, naravno, ništa novo, samo jasno ukazuje na to da igra cilja na masivnost bitaka, ali to opet odnosi određene taktičke mogućnosti, jer ne postoji mikromenadžment ni formacije. Postoji samo linijska formacija grupe. Uprkos svemu tome igra ima korisnu opciju za prevoz pešadije ili artiljerije. Ako kontrolišete sporu pešadiju, a negde morate da se prebacite na brzinu, uvek možete pozvati kamione da vam ubrzaju put.
Kada sve uzmemo u obzir, dobija se, da kažemo, "casual" strategija, gde nije toliko bitna taktika koliko je bitno da okružite neprijatelja i da mu budete van dometa paljbe, a on da bude u vašem dometu. Kada krenete s kampanjom, možete odmah birati da li ćete igrati kao savezničke trupe, tačnije kao Amerikanci, ili ćete igrati nemačku kampanju. Ovo je inače jedna od retkih igara gde možete igrati kao vojska Vermahta. Saveznička kampanja počinje šestog maja 1944. godine slanjem padobranaca iza neprijateljskih linija da pripreme sve za napade na plaže, odnosno za Dan D. Kroz savezničku kampanju proći ćete kroz Francusku oslobađajući njenu teritoriju, da biste na kraju došli na nemačku granicu, gde ćete morati da probijete Zigfridovu liniju. Misije su standardne, s ciljevima tipa zauzmi ovo i ono, odbrani ovo i ono, pomozi trupama i sve slično tome. Naravno, uz primarne ciljeve imate u misiji i sekundarni, koji možete, ali ne morate izvršiti. Isti princip igranja je i u kampanji kada ste vojska Vermahta.
Prezentacioni deo igre odrađen je dosta dobro, počev od menija, uvodnih filmova pre misija, pa sve do grafike, koja je sasvim pristojna. Ipak, ima i stvari koje su mogle biti odrađene bolje. Najbolji deo igre u prezentacionom smislu su uvodi u misije, koji su odlično odrađeni – u kombinaciji starih snimaka iz rata s prezentacijom i presekom jedinica, gde ćete ih detaljno upoznati. Tako ćete saznati stvari kao što su dužina, širina, težina i kapacitet oružja pojedinih jedinica. Veoma zanimljivo napravljeno i vrlo pohvalno za pristup.
Tehnički deo igre ima svojih kvaliteta i mana. Pod kvalitetom se može pomenuti grafički prikaz. Naime, mape su velike i detaljne, kao i jedinice koje kontrolišete, a to ćete najbolje primetiti ako spustite kameru prema zemlji. Ali zvučna kulisa, tačnije, glasovi u nemačkoj kampanji su smešni, jer se glumci nisu ni potrudili da barem imitiraju nemački akcent. Ostatak je sasvim u redu što se tiče zvuka, a muzika je standardno "vojna". Sledeća stvar koja je mogla da bude malo bolje odrađena jeste sama optimizacija igre; iako će je starije mašine pokretati, ne znači da će vam sve uvek ići potpuno glatko.
Igra definitivno nije loša kao usputna zabava, ali ako tražite neku hard core taktičku strategiju, ovde toga nema. Ono što treba naglasiti kao dobru stvar jeste kampanja koja traje solidnih 15 sati i koja će vam pružiti dosta uživanja i zabave. Što se multiplayer-a tiče, on je isti kao singleplayer. Dakle, morate da osvojite sve tačke i uništite neprijatelja, ali sa jednom stvari koje nema u kampanji, a to je da možete igrati i s Rusima. Pravi nedostatak multiplayer-a su mali broj mapa koje možete ispobati u skirmush-u. Sve u svemu, igra je grafički malo ispod igre World In Conflict, kao i ispod igre Company Of Heroes što se tiče atmosfere u igri. Uz to, nema ni previše taktičkih mogućnosti, ali je prijatna i zabavna strategija za povremene igrače, pa ukoliko spadate u tu kategoriju, odigrajte ovu novu strategijsku igru.
Korisni linkovi

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike