Singularity (2)

Svakog neprijatelja ćete rešavati na drugačiji način, a igra je tempirana tako da se protiv nijedne vrste neprijatelja ne borite predugo, već se konstantno pojavljuju neki novi, koje treba da "provalite". Posebno su zanimljive boss bitke, gde napada, na primer, oko 20 metara visoko čudovište. Zahvaljujući raznoraznim vrstama oružja i mogućnostima koje TDM spravica nudi, neće vam biti dosadno i monotono ni u jednom trenutku. Prosečna scena izgleda ovako: 10 do 15 ruskih vojnika puca po vama, uzimate Seeker, oružje čijim mecima možete upravljati, prvog frajera dekaptirate, drugome kidate jedan od udova. Bacate Seeker, sačmarom upucate trećeg, četvrtog pretvarate u prah aktiviranjem TDM-a, navedenom spravicom hvatate i granatu koja leti prema vama i vraćate je među neprijatelje, usput uživate u zalasku sunca dok nekolicina njih leti u zrak. Preostale frajere možete, recimo, zahvatiti u TDM krug, što ih u potpunosti usporava, pa im se komotno možete približiti i rugati neko vreme izbliza pre nego što ih ubijete.
Putujući po ostrvu, nailazićete na različite "frižidere" (koji u stvari nisu frižideri, samo smo im tako dali ime); kod jednih ćete moći da promenite oružje koje nosite, unapredite ga ili da kupite municiju, a kod drugih ćete moći da unapredite različite stvari, kao što je maksimalna količina zdravlja ili TDM energije.
Vizuelna prezentacija definitivno nije jača strana igre. Tu je dobri, stari unreal 3 Engine, ali sa slabim teksturama i osvetljenjem, a povremeno se pojave i zastajkivanja u samoj animaciji. Pozadinska muzika je solidna, adekvatno prati ono što se događa u igri, ubrzava ritam kad je neka napeta situacija, a u povremenim horor situacijama trudi se da bude zastrašujuća.
Nekoliko puta ćete naići na nevidljive zidove na mestima gde ih i ne biste baš očekivali, što može biti frustrirajuće, a manja zamerka ide i nedostatku opcije za dodavanje subtitlova, zbog čega ćete često morati da pojačavate zvučnike i dobro da naćulite uši kako biste razumeli šta likovi u igri govore, a napeta i glasna pozadinska muzika ne pomaže previše u razumevanju. Igra ima tri različita završetka, što je pohvalno, ali možete jednostavno učitati poslednji save pre kraja, pa na taj način završiti igru na sva tri načina, a posle toga i nema prevelike potrebe da igru odigrate ponovo.
Singularity je očigledno proizvod koji razmišlja na sledeći način: nije bitno odakle je preuzeto, već šta je s tim učinjeno. Dakle, naslov s već viđenim i dobro poznatim elementima koji ipak uspeva da ostane zabavan i da ponudi desetak sati napete singleplayer kampanje, a tu je i multiplayer sa zanimljivim creatures vs soldiers konceptom. Uprkos slabom vizuelnom prikazu i nekoliko manjih mana, kao što su nevidljivi zidovi, Singularity je zabavan naslov koji neće postati klasika FPS žanra i možda nije neophodno da se odigra, ali sigurno je sasvim dobar način za ubijanje barem nekih desetak sati.
Koristan link

Napišite komentar