A šta sada?

Blizanci su oduvek pobuđivali radoznalost i pažnju među ljudima. Vest da je neko doneo na svet trojke ili četvorke prava je senzacija. Stručnjaci tvrde da je broj ove „umnožene“ dece u porastu.

Dok je rađanje deteta važan i radostan događaj u porodici, dolazak blizanaca propraćen je sledećom brigom: kako savladati sve teškoće koje inače prate roditeljstvo, i to u duplikatu?

Nekada se isticala sličnost blizanaca. Nosili su istu odeću, istu frizuru, išli su u isti razred, čak su i sedeli u istoj klupi. Međutim, rezultati nisu bili baš najbolji. Posledica je da su takvi blizanci imali problema sa identitetom kao odrasli. Nisu bili nezavisni, retko su uspevali da ostvare stabilnu vezu sa suprotnim polom, imali su teškoće da kreiraju život koji će biti u potpunosti i samo njihov.

Danas stručnjaci imaju sasvim drugačiji pristup vaspitavanju blizanaca. Oni savetuju roditeljima da kod dece neizostavno razvijaju individualnost. Treba ih različito oblačiti i davati im različite igračke; najbolje je pustiti decu da sama izaberu. Neobično je važno razgovarati sa njima ponaosob, nastojati da se kod njih razvije osećaj da su posebni, jer svako od njih želi pažnju za sebe, kao i sva druga deca.

Ne zovite ih „blizanci“ kada govorite o njima sa bakama, dekama ili drugim rođacima, a naročito ne pred decom sa kojima se oni druže. Od izuzetne je važnosti da se oni osećaju kao posebne ličnosti, a to znači pominjati ih po njihovom imenu. U školi ih takođe treba razdvojiti, ali ne po svaku cenu. Bitno je i širiti njihove sfere interesovanja i uočavati njihovu različitost još dok su mali. Usmeravajte ih u pravcu njihovih sopstvenih, pojedinačnih afiniteta. Pored svega toga, setite se da je važno samo jedno: blizanci su velika radost i sreća, a nipošto briga.

Napišite komentar