Ceo život bez seksa: Kako je Tesla odbio lepoticu

Uprkos činjenici da je jedan od najzaslužnijih umova čovečanstva čije inovacije su temelj današnjeg modernog sveta, ono što je javnost uvek intrigiralo je činjenica da je bio apsolutno imun na ženske čari. Nikola Tesla se nikad nije ženio, niti je imao službeno devojku, ali žene su uprkos svemu ili možda baš zbog toga ludele za njim. Kako ih je odbijao i zašto se nije ženio, slavni naučnik je otkrio svom prijatelju, srpskom pesniku Lazi Kostiću. Naime, njih dvojica redovno su se dopisivali, a Kostić mu je u jednom pismu predložio da se oženi Lenkom Dunđerskom, jednom od najlepših i najobrazovanijih devojaka njihovog vremena. Ovu informaciju potvrdio je Pero Zubac u dokumentarcu o pesniku Lazi Kostiću.

Zapravo je Laza Kostić godinama bio zaljubljen u 30 godina mlađu Lenku pa je, da bi se zauvek udaljio od nje, za ženu predložio Nikoli Tesli, u pismu koje mu je poslao. Na predlog Laze Kostića da se oženi Lenkom, koja je u tom trenutku imala 25 godina i bila naslednica jednog od najbogatijih Srba tog vremena, Tesla je odgovorio samo ovo: Brak me ne zanima. Ja sam se odavno venčao sa naukom.

Lenki je Tesla bio zanimljiv, a budući da je bio poznat kao markantan i zgodan muškarac pred kojim je velika budućnost, bile su velike šanse da bi se ovaj brak ostvario samo da je Tesla pristao. Međutim, nije verovao da čovek može da ima sve Smatrao je da bi seks bio poguban po njegov intelekt, da bi to ometalo njegov rad pa je živeo u celibatu. Jednom prilikom je rekao: Mislim da ne biste mogli da nabrojite mnogo dobrih izuma oženjenih ljudi.

Iako mu se divio veliki broj žena i bio omiljen i popularan među suprotnim polom, on jednostavno nije želeo da ima kontakte s njima.

– Dva su puta – mnogo ili nimalo seksa. Sredina služi za obnavljanje ljudskog roda. Previše seksa kod izvesnih ljudi pothranjuje i snaži vitalnost i duh. Apstiniranje od seksa to isto čini kod drugih ljudi. Ja sam izabrao taj drugi put – kazao je Tesla novinaru u intervjuu za časopis „Besmrtnost“ koji je dao iz 1899. godine u svom laboratoriju u Colorado Springsu. Posebno je izbegavao žene koje su nosile bisere. Odbijao bi čak i da razgovara s njima. Bisere jednostavno nije podnosio.

-Tesla je obično sve radio tri puta zaredom, pa mnogi sumnjaju da je patio od opsesivno-kompulzivnog poremećaja. Po triput je prao ruke i obilazio zgradu pre nego što uđe u nju. Takođe pribor za jelo bi uglancao do savršenstva koristeći pri tome 18 salveta. Tesla je imao fobiju od klica. Zahtevao je da niko u hotelu ne koristi sto za kojim je on sedeo, a za svaki obrok tražio je čisti stolnjak. Svaku posudu, koji je prethodno sterilizovana, lično je pre jela obrisao salvetom. Čim bi na stolu ugledao muvu, prekidao bi ručak – napisao je Džon O’Nil, autor Tesline biografije “Nenadmašni genije” koji je smatrao kako je strah od mikroba bila posledica teških bolesti od kojih je Tesla oboleo u detinjstvu i to dva puta od malarije i jednom od kolere.

Tesla je tvrdio da mu je potrebno samo dva sata sna noću. Ne samo da je hranio golubove u parku, već je voleo da ih donosi u svoju sobu. Posebno se vezao za jednu golubicu, o kojoj je rekao:

-Voleo sam je kao što muškarac voli ženu i ona je volela mene. Dok sam je imao, moj život je imao svrhu.

U članku iz 1935. godine napisao je: „Za stotinu godina neće se više događati da se normalna osoba razmnožava sa osobom koja joj intelektualno ne odgovara.“

Zahvaljujući gotovo fotografskom pamćenju, Tesla je mogao da zapamti cele knjige i detalje svih svojih izuma. Imao je izražen smisao za lepo, lepe manire i govorio je šest jezika. Vitak i impozantan, sa besprekornim stilom za odevanje. Bio je izuzetno visok (199 centimetara) i neverovatne telesne kondicije. To verno oslikava slučaj kada se jedne zime okliznuo na zaleđenom njujorškom pločniku i umesto da padne napravio je salto i dočekao se na noge. Tada je Tesla imao 80 godina.

Zadnje godine svog života proveo je hraneći golubove i živeo je uglavnom od godišnjeg honorara iz domovine. Umro je siromašan i u dugovima. Do poslednjeg trenutka Tesla je neumorno radio, a 7. januara 1943. preminuo je u svojoj hotelskoj sobi 3327 na 33. spratu hotela Njujorker u Njujorku oko 22 sata i 30 minuta pod čudnim okolnostima u 87-oj godini života, a prema tvrdnjama kao uzrok navodi se od posledica srčanog tromba.

Nakon njegove smrti, kovčezi u kojima se nalaze Teslini papiri, diplome i druge počasti, kao i njegove laboratorijske beleške, zapečaćeni su. Neko vreme nalazili su se u vlasništvu Teslinog nećaka i jedinog naslednika Save Kosanovića. On je kasnije svoje stečeno nasledstvo poklonio gradu Beogradu, a u svrhu osnivanja muzeja Nikole Tesle.

Tim povodom, gradonačelnik Njujorka rekao je: Nikola Tesla je umro. Umro je siromašan, ali je bio jedan od najkorisnijih ljudi koji su ikada živeli. Ono što je stvorio veliko je i, kako vreme prolazi, postaje još veće. Telo mu je kremirano, a na ispraćaju Teslinih posmrtnih ostataka bilo je oko 2000 ljudi, među kojima su bile i mnoge značajne osobe i mnogi nobelovci, prenosi Express.

Svi vodeći njujorški listovi poslali su svoje novinare da izveštavaju sa sahrane ovog velikana.. Na sahrani je svirao njegov prijatelj, violinista Zlatko Baloković, tada jedan od najvećih virtuoza na svetu u pratnji slovenačkog hora Slovan, i to po Teslinoj želji, prvo Šubertovu kompoziciju „Ave Marija“, a onda srpsku narodnu pesmu ‘Tamo daleko’.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.