Imaju najveću populaciju stogodišnjaka, a uzrok ove činjenice nije isključivo genetske prirode.
Rasute širom planete nalaze se regije, ili češće sela i gradići u kojima, često neobjašnjivo, građani žive u proseku duže i zdravije nego igde drugde. Krit, Kostarika, sela na severu Japana i druga mesta svoju dugovečnost duguju, dosad su tvrdili naučnici, genetici, zdravoj i uravnoteženoj ishrani.
Jedna od takvih oaza je i seoce Tijana u centralnoj Sardiniji, jedno od desetak malih mesta na mondenskom italijanskom ostrvu, gde se živi duže i zdravije.
Iz Tijane je i Antonio Tode, prvi čovek na svetu koji je doživeo 110 godina, a broj stogodišnjaka je tri puta veći nego u ostatku Italije, s tim da je ovo možda jedina regija na svetu gde muškarci žive jednako dugo kao i žene.
Na jednog stogodišnjaka u proseku inače dođu četiri stogodišnjakinje. Ali, ispostavlja se kako genetika objašnjava samo 20 do 25 odsto „slučajeva“ stogodišnjaka na ostrvu. Intervjui sa starijim osobama i nova istraživanja pokazuju da životni vek jako mnogo zavisi i od socioloških i psiholoških faktora, što se pre nije uzimalo u obzir.
„Porodica, socijalizacija, druženje i osećaj pripadanja igraju veliku ulogu u kvalitetu života, koji je pak temelj dugovečnosti. Oni su u centru pažnje, imaju svoje uloge i znaju da su nekome potrebni, a na to, naravno, dobro ’dolaze‘ genetika, mediteranska hrana i vera“, kaže pisac Luiđi Korda, koji je proveo dve godine skupljajući građu za svoju knjigu i intervjuišući stanovnike starije od 100 godina.
Primetio je kako su svi začuđujuće zdravi, gotovo ne uzimaju lekove, a i dalje se bave aktivnostima kojima su se ceo život tradicionalno bavili.
Rita Tomainu, rođena 1907. godine, rekla je kako baš nikada ne gleda televiziju.
Salvatore Spano, rođen 1907, svaki se dan i dalje vozi svojim biciklom.
Marija Sata, 1907. godina, svaki dan jede krompir i testeninu.
Mikele Falki, rođen 1908, najviše, kaže, voli da pleše.
Filomena Sereli, rođena 1907, svaki dan pije kozje mleko.
Đovani Lai, rođen 1906. godine, pohvalio se kako svaki dan pojede lazanje i obavezno popije čašu vina.
„Na jugu, posebno u toj regiji, stari ljudi su i dalje centar društva. Za razliku od severnih Italijana, oni gotovo nikada svoje majke i očeve ne stavljaju u domove za starije, niti ih ignorišu. Mrežu podrške čine porodica, unuci i komšije, a onda se još druže, kartaju, brinu o životinjama i zajedno žive“, objašnjava psiholog Marija Kjara Fastame, koja napominje i kako je važno znati da je populacija Sardinije, zahvaljujući vekovima izolacije, genetski vrlo različita od velikog ostatka Evropljana, što objašnjava niz endemskih bolesti i boljki, preneo je hrvatski portal „Ekspres“.
„Starija populacija ovde je britkog uma, jer od njih nisu napravljeni ’problemi‘ i ’slučajevi‘, već se na njih računa. Kada se stalno bavite nečim, onda vam je um oštar“, kaže Fastameova i naglašava kako i dalje postoje sredine gde su građani blisko povezani sa svojim porodicama, pa nema ovoliko zdravih stogodišnjaka.
Kaže da su Italijani u ovih nekoliko sela na Sardiniji specifični po tome što se mnogo više druže, oni i svoje slobodno vreme provode zajedno.
„Nisu bogati, ne putuju, jedu relativno jednoličnu mediteransku hranu, ponekad ostanu bez struje, ali ovde gotovo niko ne pati od depresije. Njihova celoživotna uključenost u tkivo njihovog društva objašnjava te neverovatne rezultate“, zaključuje pisac Luiđi Korda.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.