I ptice vole meso

Oštar, povijen kljun, snažne i povijene kandže, jaka i obično velika krila karakteristike su koje na prvi pogled odaju ptice grabljivice. Međutim, to nisu i jedina prilagođavanja načinu ishrane. Tokom evolucije grabljivice su stekle i mnogo drugih osobina koje im pomažu da dođu do plena. Pre svih, to su izvanredno razvijena čula.

Sove su tako razvile neverovatno čulo sluha i vida. Smatra se da sove čuju bar deset puta bolje od čoveka. Sova može da čuje i najslabije šuštanje pod snegom, a zahvaljujući tome uvek savršeno određuje odakle dolazi zvuk i nepogrešivo se obrušava na plen. Takođe, sposobna je da vidi i u najtamnijoj noći, tako da joj neće promaći ni najmanje pomeranje lišća i trave. Vid je fantastično razvijen i kod grabljivica koje love po danu; tako, na primer, orao mišar može da vidi plen i na daljini do 300 metara. Svi predatori lako uočavaju plen u pokretu. Kako onda nepokretan plen, kakav je, recimo, lešina, uočavaju beloglavi supovi? Dok lebde u vazduhu, ne gledaju samo na zemlju već i u druge supove. Kada jedan od njih uoči plen, spušta se u karakterističnom letu, što uočavaju i druge ptice, pa se na lešinu ubrzo spušta i celo jato.

Orao bradan razvio je drugu veštinu. On se hrani kostima lešina, a da bi stigao do koštane srži, podiže kandžama kost i baca je sa visine na stenje. Leš uginule životinje lako je videti na planinskim pašnjacima ili u afričkoj savani. Međutim, kako je opaziti u gustoj šumi? Tu orlovima pomaže odlično razvijeno čulo mirisa.

Ptice su i fizički prilagođene za lov. U afričkim džunglama živi vrsta orla koji je prilagođen za lov u gustim krošnjama drveća. Da bi plen što brže ubio i lakše izneo iz guste krošnje, priroda ga je obdarila ogromnim i oštrim kandžama. U amazonskim prašumama živi orao koji ne ubija samo oštrim kandžama već i stiskom; toliko je jak da može da polomi i ruku čoveku. Neke druge vrste orlova prilagodile su se za ishranu ribom. Oni imaju duge noge i oštre kandže da bi što lakše izvukli klizav plen.

Čak i među pticama pevačicama postoje grabljivice. Kod nas je to svračak. Ako ulovi hrane više nego što mu je potrebno, jednostavno je ostavi da se suši na suncu. Zato, kada na nekom trnu ili bodljikavoj žici vidite guštera ili miša, budite sigurni da je to svračak ostavio višak da mu se suši. Grabljivaca ima i među papagajima – na Novom Zelandu živi kea, koja je tipičan primer.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.