U trendu

Ko to zavija?

Koje je boje sivi vuk? Ako ste odgovorili da je siv, samo ste delimično u pravu. Krzno ove životinje može biti belo, riđe ili čak crno. U davna vremena, pre razvoja stočarstva i poljoprivrede, bio je najrasprostranjenija životinja na zemlji. Čopori sivih vukova zavijali su širom Evrope i Azije i slobodno trčali prostranstvima severne Afrike i Severne Amerike. Danas su u nekim krajevima istrebljeni, a veće grupe mogu se naći još samo u gustim šumama i teško pristupačnim područjima Balkana, Sibira, Kanade, pa čak i na ledenom Arktiku.
Zavisno od kraja sveta u kojem žive, sivi vukovi su različite veličine. Najkrupniji primerci su oni iz hladnih šuma Sibira, Aljaske i Kanade, dok su vukovi s Arabijskog poluostrva najmanji. Prosečna visina ramena im je oko 60 centimetara, a dužina oko metar i po. Gusto dvoslojno krzno omogućava im da prežive dugu, surovu zimu, a svetla dlaka im služi kao odlična kamuflaža na snegu. Letnje krzno im je nešto tamnije, a dlaka ređa.
Sivi vukovi žive u čoporu, koji predvode dominantni mužjak i ženka. Samo se oni pare i ceo čopor je dužan da se brine o njihovom podmlatku.
Love kao i što žive – u čoporu. Hrane se jelenima, irvasima i losovima, divljim svinjama, zečevima, krticama, miševima, a jedu i bobice, neke vrste lišća i trave kako bi dobili hranljive materije kojih nema u mesu. Idealni dnevni obrok sivog vuka sastoji se od dva kilograma mesa, ali zbog čestih neuspešnih lovačkih pohoda čopor danima gladuje. Kada dođu do hrane, odjednom pojedu i do deset kilograma mesa, a zatim većinu pojedene hrane povrate i zakopaju kako bi je sačuvali za gladne dane. Jedino kada nema hrane, napadaju domaću stoku. Samo vukovi samotnjaci nikada ne biraju plen.
Pripadnost grupi i poštovanje hijerarhije važni su u životu sivih vukova. Oni će radije biti poslednji u čoporu nego izbačeni iz zajednice koja im pruža sigurnost.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar