U trendu

Na današnji dan 10. avgust

Na današnji dan 10. avgust 1878. godine Srpski knez Milan Obrenović izdao je ukaz o „ustrojstvu Vojnog muzeja“ radi prikupljanja i čuvanja trofeja iz ratne istorije. Muzej je smešten u prepravljenu džamiju na platou Gornjeg grada Beogradske tvrđave na Kalemegdanu.

955 – Vojska nemačkog cara Otona I (Otto) potukla je Madjare u bici kod Lehfelda (Leško polje), otklonivši opasnost od madjarske invazije.

1627 – Francuski kardinal Rišelje (Richelieu) je na čelu kraljevskih trupa počeo opsadu La Rošela, uporišta francuskih protestanata, hugenota. La Rošel je pao u oktobru 1628, posle 14 meseci opsade.

1675 – Po nalogu kralja Čarlsa II (Charles) položen je kamen-temeljac Kraljevske opservatorije u južnom londonskom predgradju Grinič. Zadatak opservatorije bio je da izučavanjem položaja zvezda pomaže navigaciji. Prvi kraljevski astronom bio je Džon Flemstid (John Flamsteed).

1792 – U Parizu je više od 1.000 ljudi poginulo u jurišu mase na kraljevsku palatu Tiljerije, gde su gnevni gradjani masakrirali kraljevu Švajcarsku gardu. Uhapšen je kralj Luj XVI i ukinuta je monarhija.

1810 – Rodjen je italijanski državnik Kamilo Benso Kavur (Camillo Cavour). Kao premijer Pijemonta (1852) pod Vitoriom Emanuelom II (Vittorio Emmanuelle) modernizovao je vojvodstvo i bio ključna ličnost u pokretu za ujedinjenje Italije pod Savojskom dinastijom.

1842 – Velika Britanija je ženama i deci mladjoj od 10 godina zakonom zabranila rad u podzemnim kopovima rudnika.

1846 – U Vašingtonu je osnovan centar za naučna istraživanja „Smithsonian Institution“. Danas najveća ustanova te vrste u svetu, ustanovljena je po oporuci britanskog naučnika Džejmsa Smitsona (James Smithson), koji je umro 1829, a svoj imetak od preko 100.000 funti zaveštao SAD.

1878 – Rođen je kompozitor i muzički pisac Isidor Bajić. Osnovao je prvu muzičku školu u Novom Sadu i pokrenuo „Srpski muzički list“ (opera „Knez Ivo od Semberije“, zbirka solo pesama „Pesme ljubavi“, horske pesme).

1895 – U „Kraljičinoj sali“ u Londonu izveden je prvi promenadni koncert kojim je dirigovao Henri Vud (Henry Wood). On je bio glavni organizator britanskog godišnjeg festivala klasične muzike „Proms“ do 1940.

1904 – Ruska flota pretrpela je u rusko-japanskom ratu teške gubitke u borbi s japanskim ratnim brodovima, pri pokušaju da se probije iz blokirane luke Port Artur, u Kini.

1913 – Drugi balkanski rat je okončan mirovnim sporazumom kojeg su u Bukureštu s poraženom Bugarskom potpisale pobednice – balkanske saveznice Grčka, Rumunija, Srbija i Crna Gora. Bukureštanskim mirom Makedonija je podeljena izmedju Bugarske, Grčke i Srbije, a Rumunija je dobila deo Dobrudže.

1914 – Francuska je, na početku Prvog svetskog rata, objavila rat Austro-Ugarskoj.

1920 – U Sevru, predgradju Pariza, posle Prvog svetskog rata potpisan je mirovni ugovor Turske i članica Antante kojim je Turska lišena mnogih teritorija Otomanskog carstva. Ugovor je izazvao veliko ogorčenje u Turskoj i parlament je odbio da ga ratifikuje.

1945 – Japan je u Drugom svetskom ratu ponudio saveznicima predaju, pod uslovom da car Hirohito zadrži presto.

1964 – Papa Pavle VI doneo je svoju prvu encikliku (Ecclesiamsuam) o pomirenju sa ostalim hrišćanskim crkvama, nehrišćanskim verskim zajednicama i o spremnosti na dijalog sa svima koji to žele.

1990 – Šefovi arapskih država su većinom glasova (12 „za“, osam „protiv“) osudili iračku okupaciju Kuvajta. Predsednik Iraka Sadam Husein je pozvao muslimane na „džihad“ (sveti rat) protiv stranih trupa i korumpiranih arapskih vodja.

1999 – Islamski gerilci su rusku pokrajinu Dagestan proglasili nezavisnom državom i pozvali na „sveti rat“ (džihad) za oslobodjenje.

2001 – U napadu pobunjenika iz pokreta UNITA na putnički voz južno od Luande, ubijeno je 250 ljudi. To je bila jedna od najkrvavijih akcija u gradjanskom ratu u Angoli.

2003 – Uz pomoć specijalne veze izmedju baze i Medjunarodne svemirske stanice venčali su se ruski kosmonaut Jurij Maljenšenko (Yuri Malenchenko) koji je bio u orbiti, na oko 400 kilometara iznad Novog Zelanda, i Jekaterina (Ekaterina) Dmitrijeva koja je bila u svemirskom centru u Hjustonu. To je prvo „svemirsko venčanje“ u istoriji.

2004 – Libija je pristala da isplati 35 miliona dolara obeštećenja porodicama 160 žrtava ne-američkog porekla koje su poginule u bombaškom napadu na jedan noćni klub u zapadnom Berlinu 1986. godine.

2007 – Umro je američki fotograf Džo O’Donel (85), poznat po fotografijama Hirošime i Nagasakija posle eksplozije atomskih bombi 1945.

2008 – Umro je američki soul i fank muzičar Ajzak Hejs (Isaac Hayes). Svojim radom 1970-ih godina je položio temelje i za disko muziku. Najveći uspeh postigao je temom (Theme From Shaft) za film „Šaft“ (Shaft) za koji je nagradjen Oskarom i Gremijem. U crtanoj seriji „Saut park“ (South Park) davao glas liku kuvara „Šefa“.

2008 – Ruska vojska preuzela je kontrolu nad Ćinvalijem, glavnim gradu separatističke oblasti Južne Osetije, a gruzijske snage povukle su se sa skoro svih delova te teritorije.

2011 – Ulične nemire u Londonu zbog vladinih mera štednje i siromaštva uspelo je da suzbije 16.000 policajaca. Pljačka, paljenje i izgredi proširili su se i na druge gradove Velike Britanije: Mančester, Liverpul, Birmingem, Notingem i Salford. Tokom četiri noći uličnog divljanja, uhapšeno više od 1.100 ljudi od čega 768 u Londonu. Glavnina izgrednika bile su raznolike grupe mladih ljudi.

2012 – Umro je majstor za specijalne efekte i trostruki dobitnik nagrade Oskar, Karlo Rambaldi.

2014 – Na prvim direktnim predsedničkim izborima u Turskoj pobedio je dotadašnji premijer Redžep Tajip Erdogan.

2016 – Umro je Džerald Kevendiš Grovenor (Gerald Cavendish Grosvenor), vojvoda od Vestminstera, jedan od najbogatijih Britanaca čija se imovina procenjuje na oko 10 milijardi evra.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar