Na današnji dan 15. novembar

Na današnji dan 15. novembra 2009. umro je patrijarh srpski Pavle. Sahranjen je u manastiru Rakovica uz prisustvo najviših državnih funkcionera, crkvenih velikodostojnika i više stotina hiljada građana. Za novog poglavara SPC izabran je 22. januara 2010. vladika niški Irinej.

1492 – Španski moreplovac Kristofer Kolumbo (Cristoforo Colombo) napravio je belešku o upotrebi duvana medju američkim Indijancima, što je prvi pisani dokument o toj biljci koja je kasnije osvojila svet.

1577 – Engleski gusar i admiral Frensis Drejk (Francis Drake) krenuo je na put oko sveta i nakon trogodišnjeg uspešnog putovanja postao prvi Englez koji je oplovio Zemlju. Tokom putovanja obišao je obale Afrike i Amerike, napadajući i pljačkajući španske brodove.

1630 – Umro je nemački astronom, matematičar i fizičar Johan Kepler (Johann) koji je sa tri fundamentalna zakona o kretanju planeta dokazao Kopernikovu hipotezu o heliocentričnom sistemu.

1787 – Umro je nemački kompozitor Kristof Vilibald Gluk (Christoph Willibald Gluck). Autor oko 100 opera od kojih je sačuvano 40, medju kojima su najpoznatije „Orfej i Euridika“ i „Alčesta“, zaslužan je za reformu opere. Gluk je u svojim delima muziku podredio tekstu i prilagodio je dramskoj radnji.

1889 – Pobornici republike kojima su se, nakon ukidanja ropstva pridružili veleposednici, svrgnuli su drugog i poslednjeg brazilskog cara Pedra II i proglasili Brazil republikom s predsednikom Manuelom Deodorom.

1899 – Tokom burskog rata, na području Johanesburga burski vojnik Piter Bota (Botha) zarobio je ratnog dopisnika londonskog „Morning posta“ Vinstona Čerčila (Winston Churchill), kasnije čuvenog britanskog premijera. Bota je potom postao vrhovni komandant burskih snaga i premijer, nakon rata osnovane Južnoafričke unije.

1916. Umro je poljski pisac Henrik Sjenkjevič (Henryk Sienkiewicz), dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1905, koji je svetsku slavu stekao istorijskim romanima („Quo vadis“, „Ognjem i mačem“, „Kroz pustinju i prašumu“).

1920 – U Ženevi je održana prva skupština Lige naroda.

1923 – Galopirajuća inflacija u Nemačkoj je dostigla vrhunac – osam milijardi maraka za jedan američki dolar.

1954 – Umro je američki filmski i pozorišni glumac Lajonel Barimor (Lionel Barrymore) koji se kao dete proslavio u ulozi Olivera Tvista, a pred kraj života, kao težak invalid vezan za kolica, odigrao je više zapaženih uloga („Grand hotel“, „Ostrvo Largo“, „Dama s kamelijama“, „Raspućin i carica“).

1971 – Delegacija Narodne Republike Kine učestvovala je prvi put na zasedanju Generalne skupštine UN.

1976 – Umro je Žan Gaben (Jean Gabin), popularan i darovit francuski filmski i pozorišni glumac. Snimio je oko 90 filmova, najčešće sa režiserima veteranima francuske kinematografije („Obala u magli“, „Velika iluzija“, „Dan se radja“).

1976. – Umro je srpski glumac Milivoje Živanović, prvak Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Karijeru je počeo u putujućem pozorištu Udruženja glumaca. Zalaganjem Branislava Nušića postao je stalni član Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu. Potom je igrao u Skoplju, od 1932. u Narodnom pozorištu u Beogradu, a od 1947. u Jugoslovenskom dramskom.

1976 – Sirijska armija je preuzela punu kontrolu nad Bejrutom, u pokušaju da okonča 18-mesečni gradjanski rat u Libanu.

1978 – U Šri Lanki se srušio islandski putnički avion DC-8, koji je iz Meke prevozio indonežanske muslimanske hodočasnike. Poginulo je svih 175 putnika i osam članova posade.

1983 – Lider kiparskih Turaka Rauf Denktaš (Denktash) proglasio je Republiku Severni Kipar.

1988 – Nacionalno veće Palestinske oslobodilačke organizacije na zasedanju u Alžiru proglasilo je nezavisnost Palestine na Zapadnoj obali i u Gazi sa glavnim gradom Jerusalimom.

1990 – NATO i Varšavski pakt dogovorili su se u načelu o drastičnom smanjenju konvencionalnog naoružanja. To je bio prvi dogovor o konvencionalnom naoružanju dva vojna saveza posle Drugog svetskog rata.

1994 – Predsednik Austrije Tomas Klestil (Thomas) priznao je, prilikom obraćanja članovima izraelskog parlamenta, da je njegova zemlja propustila da u prošlosti prizna sopstvenu ulogu u nacističkom holokaustu.

1999 – Policija je rasturila antiameričke demonstracije u Turskoj i Grčkoj organizovane povodom posete predsednika SAD Bila Klintona (Bill Clinton) tim zemljama.

2000 – Od 28. septembra kada su na području Zapadne obale i Gaze počeli okršaji izmedju Palestinaca i Izraelaca poginule su 223 osobe, uglavnom civili.

2003 – U bombaškim napadima na dve sinagoge u centru Istanbula poginulo je najmanje 25 ljudi, a više od 300 osoba je povredjeno. Turske vlasti su saopštile da su napad izvršili turski državljani.

2004 – Pred Tribunalom u Hagu počelo je prvo suđenje kosovskim Albancima za ratne zločine počinjene tokom sukoba na Kosovu. Fatmir Ljimaj, Haradin Baljaj i Isak Musliju optuženi su za nezakonito pritvaranje, mučenje i ubistva albanskih i srpskih zarobljenika u logoru Lapušnik kod Glogovca u leto 1998. godine. U novembru 2005. Ljimaj i Musliju oslobodjeni su krivice, a Haradin Baljaj je proglašen krivim i osudjen na 13 godina zatvora.

2004 – Hrvatski premijer Ivo Sanader doputovao je u zvaničnu posetu Srbiji i Crnoj Gori. On je prvi hrvatski premijer koji je došao u Beograd nakon raspada bivše SFRJ i osamostaljenja Hrvatske.

2010 – Na Kosovu su održani lokalni izbori, prvi posle proglašenja nezavisnosti koje su u potpunosti sprovele kosovske vlasti.

2013 – Umro je bivši predsednik Kipra Glafkos Kliridis (Clerides) koji je svoju političku karijeru proveo pokušavajući da ujedini etnički podeljen Kipar. Za njegova mandata Kipar je ušao u Evropsku uniju.

2018 – U velikim požarima u severnoj Kaliforniji 56 ljudi je izgubilo život, a 300 se vodi kao nestalo.

2023 – Broj stanovnika sveta je premašio osam milijardi.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.