U trendu

Na današnji dan 23. februar

1999 – Pregovori srpskih vlasti i kosovskih Albanaca u Rambujeu kod Pariza prekinuti su bez potpisivanja sporazuma, koji su pregovaračima ponudili medjunarodni posrednici. Srpska strana odbila je prisustvo stranih trupa na svojoj teritoriji, a albanska razoružanje Oslobodilačke vojske Kosova.

1574 – U Francuskoj je izbio peti verski rat katolika i hugenota (protestanata). Hugenotski ratovi potresali su Francusku do početka 18. veka, a punu ravnopravnost hugenoti su stekli tek nakon Francuske revolucije 1789.

1685 – Rodjen je nemački kompozitor Georg Fridrih Hendl (Friedrich Handel), uz Johana Sebastijana Baha (Johann Sebastian Bach) najznačajniji muzičar baroka. U njegovom obimnom opusu najvrednijim se smatraju opere i oratorijumi („Rinaldo“, „Julije Cezar“, „Mesija“, „Izrael u Egiptu“, „Juda Makabejac“). Po odlasku u London postao je centralna ličnost muzičkog života engleske prestonice, a 1719. poverena mu je organizacija i vodjenje Kraljevske muzičke akademije.

1792 – Umro je engleski slikar Džošua Rejnolds (Joshua Reynolds), jedan od najvećih svetskih portretista, osnivač Kraljevske umetničke akademije 1768. i njen prvi predsednik. Snažno je uticao na englesko slikarstvo svojim stvaralaštvom i teoretskim raspravama o slikarstvu.

1821 – U Rimu je umro engleski pesnik Džon Kits (John Keats), čija se dela – soneti, spev „Endimion“, pesme „Oda slavuju“, „Oda grčkoj urni“, „Oda jeseni“ ubrajaju medju najlepša poetska dela na engleskom jeziku.

1836 – Oko 4.000 vojnika pod komandom meksičkog generala Antonija Lopesa de Santa Ane (Antonio Lopez, Anna) počelo je opsadu tvrdjave Alamo u Teksasu. Tvrdjava, koju je branilo oko 200 dobrovoljaca, medju njima i Dejvi Kroket (Davy Crockett), pala je 6. marta, a svi branioci su izginuli.

1866 – Pod pritiskom bojara nezadovoljnih demokratskim reformama, rumunski knez Aleksandar Kuza (Alexander Cuza), ujedinitelj Moldavije i Vlaške primoran je da abdicira i da napusti zemlju. Nasledio ga je Karol I (Carol), princ od Hoencolerna (Hohenzollern), koji je 1881. postao prvi rumunski kralj.

1898 – Francuski pisac Emil Zola (Emile) uhapšen je zbog objavljivanja otvorenog pisma predsedniku Francuske, pod naslovom „Optužujem“, u kojem je vladu optužio za antisemitizam i montirani sudski proces protiv kapetana Alfreda Drajfusa (Dreyfus).

1905 – Američki advokat Pol Persi Haris (Paul Percy Harris) osnovao je u Čikagu Rotari klub.

1919 – Benito Musolini (Mussolini) je napustio Socijalističku partiju i osnovao fašističku stranku pod nazivom „Fasci del Combattimento“ (Borbeni odredi).

1931 – Umrla je australijska pevačica Neli Melba (Nellie), jedan od najvećih koloraturnih operskih soprana krajem 19. i početkom 20. veka.

1934 – Ubijen je lider nikaragvanskih pobunjenika Cezar Augusto Sandino.

1938 – U Kuvajtu je otkriveno prvo nalazište nafte.

1944 – U Vrhovni štab Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije u Drvaru stigla sovjetska vojna misija. To je bila prva sovjetska vojna misija na tlu Jugoslavije u Drugom svetskom ratu.

1959 – Medjunarodni sud za ljudska prava otvorio je prvo zasedanje u Strazburu.

1965. – U Santa Moniki je umro slavni američki filmski komičar Sten Lorel (Stan Laurel), „mršavi“ iz tandema Stanlio i Olio.

1970 – Britanska Gvajana postala je nezavisna republika u okviru Komonvelta.

1981 – U pokušaju državnog udara i zbacivanja vlade Adolfa Suareza, grupa gardista pod vodjstvom pukovnika Antonia Tehera (Tejero) upala je, uz pucnjavu, u španski parlament.

1991 – Vojnim pučem u Tajlandu je oborena vlada Čatičaja Čunavana (Chatichai Choonhavan), a vlast je preuzela vojna hunta.

1994 – Bosanski Muslimani i Hrvati zaključili su sporazumni prekid vatre koji je stupio na snagu 25. februara i bio uvod za stvaranje muslimansko-hrvatske federacije u okviru Bosne i Hercegovine.

1999 – Pregovori srpskih vlasti i kosovskih Albanaca u Rambujeu kod Pariza prekinuti su bez potpisivanja sporazuma, koji su pregovaračima ponudili medjunarodni posrednici. Srpska strana odbila je prisustvo stranih trupa na svojoj teritoriji, a albanska razoružanje Oslobodilačke vojske Kosova.

2001 – U Beogradu je uhapšen Radomir Marković, šef Državne bezbednosti za vreme režima Slobodana Miloševića. Marković je osumnjičen za učešće u političkim ubistvima počinjenim izmedju oktobra 1998. i januara 2001. Osudjen je 30. januara 2003. na sedam godina zatvora za pomaganje u prikrivanju četvorostrukog ubistva članova Srpskog pokreta obnove (SPO) na Ibarskoj magistrali.

2001 – Predsednici SR Jugoslavije i Makedonije Vojislav Koštunica i Boris Trajkovski potpisali su u Skoplju Sporazum o razgraničenju dve zemlje.

2003 – Umro je američki rok muzičar Haui Epštajn (Howie Epstein). Bio je gitarista i tekstopisac u grupi Tom Petty & Heartbreakers.

2005 – U snažnom zemljotresu jačine 6,4 stepeni Rihterove skale koji je pogodio provinciju Kerman u Iranu poginulo je oko 600 ljudi, a blizu 1.000 osoba je povredjeno.

2005 – Haški tribunal otpečatio je optužnicu protiv bivšeg komandanta Armije Bosne i Hercegovine Rasima Delića, zbog ratnih zločina nad Hrvatima i Srbima, koje su u srednjoj Bosni počinili mudžahedini iz sastava Trećeg korpusa Armije BiH. Delić se ubrzo dobrovoljno predao tom sudu, gde je 2008. osudjen na tri godine zatvora. Umro je 16. aprila 2010. u Sarajevu.

2008 – Umro je bivši predsednik Slovenije i nekadašnji predsednik Predsedništva SFRJ Janez Drnovšek.

2009 – Film Denija Bojla „Milioner s ulice“, snimljen prema romanu indijskog pisca Vikosa Svarupa, proglašen je za najbolje ostvarenje i dobio je osam nagrada na 81. svečanosti Oskara.

2011 – Haški tribunal osudio je penzionisanog generala MUP-a Srbije Vlastimira Djordjevića na 27 godina zatvora, proglasivši ga krivim za zločine nad kosovskim Albancima 1999. Žalbeno veće je januara 2014. smanjilo kaznu na 18 godina.

2019 – U Nigeriji održani predsednički i parlamentarni izbori na kojima je većinu osvojio aktuelni predsednik Muhamadu Buhari.

2022 – Stupile su na snagu sankcije EU protiv Rusije vezane za ukrajinsku krizu, usmerene na visoke ruske vladine zvaničnike, nekoliko kompanija i stotine poslanika ruske Dume koji su glasali za priznavanje nezavisnosti separatističkih delova jugoistočne Ukrajine.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.