Na današnji dan 25. oktobar

Na današnji dan 25. oktobar – 1881. – Rodjen je španski slikar i vajar Pablo Pikaso (Picasso) jedan od najvećih i najuticajnijih umetnika 20. veka, koji je sa Žoržom Brakom (George Braque) napravio prekretnicu u evropskom slikarstvu, stvarajući novu koncepciju oblika i prostora („Gospodjice iz Avinjona“, „Gernika“, „Rat i mir“).

732 – Franački vladar Šarl (Charles) teško je porazio u bici kod Poatjea Saracene i time definitivno zaustavio njihov dalji prodor u zapadnu Evropu, što mu je donelo nadimak Martel (Čekić). Poznat je pod imenom Karlo Martel.

1400 – Umro je engleski pisac Džefri Čoser (Geoffrey Chaucer) začetnik moderne engleske književnosti. Njegove „Kenterberijske priče“ smatraju se najznačajnijim delom engleske srednjovekovne književnosti.

1415 – Englezi su u Stogodišnjem ratu, pod komandom kralja Henrija V (Henry), naneli težak poraz Francuzima u bici kod Azenkura na severu Francuske.

1495 – U Portugaliji je na presto stupio kralj Manuel I Veliki ili Srećni (Manoel). Finansirao je istraživačke poduhvate moreplovaca Vaska da Game (Vasco), Pedra Alvareša Kabrala (Alvarez Cabral) i drugih, čija su otkrića potom postala portugalske kolonije, a Portugalija svetska pomorska i kolonijalna sila. Tokom njegove vladavine iz zemlje su proterani Jevreji i Maori.

1616 – Holandski moreplovac Dirk Hartog na putu prema Javi otkrio je zapadne obale Australije.

1647 – Umro je italijanski matematičar i fizičar Evangelista Toričeli (Torricelli), savremenik i nastavljač Galilejevog dela, pronalazač živinog barometra (1643 ili 1644).

1806 – Rodjen je nemački filozof Kaspar Šmit (Schmidt), poznat kao Maks Štirner (Max Stirner), ideolog anarhizma, čije je delo „Jedini i njegova svojina“ (1845) izazvalo burnu reakciju građanske inteligencije, pa je jedno vreme bilo zabranjeno.

1815 – Srpski knez Miloš Obrenović postigao je sporazum sa vezirom Beogradskog pašaluka Marašli Ali pašom o mešovitoj srpsko-turskoj upravi, čime je završen oružani deo Drugog srpskog ustanka.

1825 – Rodjen je austrijski kompozitor, violinista i dirigent Johan Štraus Mladji (Johann Strauss), proslavljeni „kralj valcera“ i jedan od glavnih predstavnika klasične bečke operete („Slepi miš“, „Ciganin baron“, „Noć u Veneciji“, „Na lepom plavom Dunavu“, „Priče iz bečke šume“).

1838 – Rodjen je francuski kompozitor Žorž Bize (Georges Biset) autor opere „Karmen“, jednog od remek-dela francuske i svetske operske scene, čije je prvo izvođenje 1875. godine naišlo na loš prijem publike i kritike.

1918 – Kod mesta Vitorio Veneto počela je jedna od poslednjih bitaka u Prvom svetskom ratu, koja je završena 3. novembra pobedom Italijana nad već dezorganizovanom austrougarskom vojskom.

1936 – Vlade Nemačke i Italije potpisale su tajni protokol o uzajamnoj pomoći, kojim je formirana osovina Rim-Berlin.

1938 – Libija je postala sastavni deo Italije.

1949 – Sprovodeći blokadu Jugoslavije nakon Rezolucije Informbiroa, SSSR je otkazao gostoprimstvo jugoslovenskom ambasadoru u Moskvi, što su potom učinile i ostale zemlje komunističkog bloka. Blokada Jugoslavije trajala je do 1955.

1956 – Egipat, Jordan i Sirija su osnovali jedinstvenu vojnu komandu radi koordinacije odbrane od Izraelskog napada.

1971 – Generalna skupština UN je odlučila da primi Kinu u svetsku organizaciju i da isključi Tajvan.

1983 – Trupe SAD okupirale su karipsku ostrvsku državu Grenadu, nakon što su levičarske snage izvele državni udar.

1995 – Na osnovu sporazuma Izraela i PLO o palestinskoj samoupravi, izraelske trupe su počele povlačenje iz grada Dženin, na okupiranoj Zapadnoj obali.

2001 – Na donatorskoj konferenciji Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope u Bukureštu SR Jugoslavija je dobila pomoć od 430 miliona evra.

2003. – U Rusiji je uhapšen milijarder Mihail Hodorkovski (Mikhail Khodorkovsky) koji se nalazio na čelu naftnog giganta Jukos. Osudjen je na devet godina zatvora zbog finansijskih malverzacija i utaje poreza.

2004 – Umro je Džon Pil (John Peel) veteran medju britanskim disk-džokejima, koji je popularisao nove muzičke trendove kao što su pank, rege i hip-hop.

2009 – U dve eksplozije na parkingu u centru iračke prestonice Bagdad poginulo je 106, a povredjeno više stotina ljudi.

2010 – Preminula je književnica Vesna Parun, pesnikinja za decu i odrasle, čija pesnička zbirka „Zore i vihori“ predstavlja prekretnicu u hrvatskoj poeziji posle Drugog svetskog rata („Crna maslina“, „Sto soneta“, „Olovni golub“, „Salto mortale“, „Tronožac koji hoda“, „Bila sam dječak“, „Vidrama vjerna“).

2011 – U eksploziji rezervoara goriva u libijskom gradu Sirtu poginulo je više od 100 ljudi, a povredjeno 50, dok su stajali u redu da kupe gorivo.

2015 – Hrvatska književnica Dubravka Ugrešić dobitnica je prestižne Medjunarodne nagrade za književnost „Neustadt“, poznate i kao američki Nobel.

2015 – Na parlamentarnim izborima u Poljskoj Partija pravo i pravda (PiS), predvodjena evroskeptikom Jaroslavom Kačinjskim, dobila je apsolutnu većinu u Donjem domu parlamenta.

2016 – Predsedništvo vladajuće crnogorske Demokratske partije socijalista (DPS) predložilo je zamenika predsednika te partije Duška Markovića za mandatara desete crnogorske vlade od uvodjenja višestranačja.

2021 – U Sudanu je vojska preuzela vlast, uhapsila premijera zemlje i više ministara i raspustila prelaznu vladu. Dvoje ljudi je ubijeno, a 80 ranjeno kada su bezbednosne snage pucale na demonstrante koji su protestovali protiv vojnog puča.

2022 – Riši Sunak (Rishi) stupio na dužnost predsednika vlade Velike Britanije. Sunak je prvi britanski premijer koji nije belac i najmlađi lider te zemlje u više od 200 godina.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.