Na današnji dan 26. septembar

Na današnji dan 26. septembra 2011. umro je Serđo Boneli (Sergio Bonelli), italijanski strip crtač i izdavač, tvorac „Zagora“, „Mister Noa“, „Dilana Doga“ i drugih popularnih strip junaka.

1186 – Dubrovnik je sklopio mir sa srpskim velikim županom Stefanom Nemanjom, koji je u dva navrata pokušao da zauzme taj grad (1184. i 1185.). Sporazum o miru bio je osnov za kasnije ugovore Srbije i Dubrovnika.

1371 – U bici na reci Marici, kod Črnomena, Turci su porazili srpsku vojsku braće Mrnjavčević, kralja Vukašina i despota Uglješe, koji su u boju poginuli. To je bila jedna od presudnih bitaka u turskom pohodu na Balkan.

1580 – Engleski moreplovac i gusar Frensis Drejk (Francis Drake) uplovio je u luku Plimut na završetku svog putovanja oko sveta, koje je trajalo 33 meseca. Drejk je bio prvi Englez koji je oplovio zemlju, za šta je dobio titulu viteza od kraljice Elizabete.

1687 – U bici s Turcima topovsko tane mletačke vojske izazvalo je eksploziju u kojoj su teško oštećeni Partenon i Propileji na Akropolju, gde je turska vojska držala skladište municije.

1815 – Rusija, Austrija i Pruska formirale su Svetu alijansu, koju su kasnije potpisali svi evropski vladari osim britanskog regenta, pape i turskog sultana. Cilj saveza bio je da uguši revolucionarne pokrete u Evropi nakon Francuske revolucije i Napoleonovih ratova.

1826 – Rođen je Ljubomir Nenadović, član Srpske kraljevske akademije, autor čuvenih putopisa i jedan od najčitanijih srpskih pisaca druge polovine 19. veka („Pisma iz Italije“, „Pisma iz Nemačke“, „Pisma iz Švajcarske“, „O Crnogorcima“).

1849 – Rođen je ruski fiziolog Ivan Petrovič Pavlov, osnivač Instituta za eksperimentalnu medicinu, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu 1904. Na osnovu eksperimenata na psima postavio je teoriju uslovnog refleksa, a značajni su i njegovi radovi o inervaciji srca i funkciji jetre.

1907 – Novi Zeland, koji je bio kolonija Velike Britanije, postao je dominion u okviru Britanskog komonvelta.

1918 – Saveznici su u Prvom svetskom ratu počeli opštu ofanzivu koja je početkom oktobra dovela do sloma Centralnih sila i završetka rata.

1945 – U Njujorku je umro mađarski kompozitor i pijanista Bela Bartok, čije je delo otvorilo nove pravce razvoja madjarske muzike. U svetskim razmerama jedan je od začetnika „nove muzike“ 20. veka (simfonijska poema „Košut“, opera „Dvorac Modrobradog“, baleti „Drveni princ“ i „Čudesni mandarin“ i brojna simfonijska i kamerna dela).

1960 – Održan je prvi TV duel predsedničkih kandidata. U okviru kampanje za predsednika SAD, na nacionalnoj televiziji suočili su se tadašnji potpredsednik Ričard Nikson (Richard Nixon) i senator Džon Kenedi (John Kennedy).

1969 – U Boliviji je vojna hunta pod vođstvom generala Alfreda Ovanda Kandije (Candia) oborila predsednika Silesa Salinasa.

1980 – U Minhenu je na festivalu piva u eksploziji podmetnute bombe poginulo 13, a ranjeno više od 200 ljudi.

1984 – Velika Britanija i Kina sporazumele su se o vraćanju Hongkonga 1997. pod suverenitet Kine. Hongkong je pripao Britancima na osnovu mirovnog ugovora u Nankingu 1842, nakon Opijumskog rata (1839-42).

1989 – Vijetnam je povukao svoje trupe iz Kambodže, koje su u toj zemlji bile od kraja 1978, ostavivši snage vlade Hun Sena da se same bore protiv maoističke gerilske organizacije „Crveni Kmeri“.

1990 – U Rimu je umro italijanski književnik Alberto Moravija (Moravia) jedna od najzanačajnijih ličnosti italijanske književnosti 20. veka („Rimske priče“, „Čočara“, „Rimljanka“).

1994 – Alžirske snage bezbednosti ubile su šefa najjače islamske terorističke organizacije GIA Šerifa Guzmija (Cherif Gousmi), poznatog kao Abu Abdala (Abou Abdallah).

1995 – Počelo je sudjenje bivšem premijeru Italije Djuliju Andreotiju (Giulio Andreotti), pod optužbom da je imao bliske veze sa mafijom. Andreoti je sedam puta biran za premijera Italije i bio je jedan od simbola posleratne Italije.

1997 – Italijanski sud osudio je mafijaškog bosa Salvatora Rina i 23 njegova najbliža saradnika na doživotni zatvor zbog ubistva sudije Đovanija Falkonea (Giovanni Falcone) 1992.

1997 – U zemljotresu u centralnoj Italiji, 11 ljudi je izgubilo život i teško je oštećena srednjovekovna bazilika Svetog Franje Asiškog (Francesco d’Assisi) u Asiziju.

2000 – Grčki feribot „Ekspres Samina“ naleteo je na podvodni greben kod ostrva Paros i potonuo za 20 minuta. U udesu broda koji je prevozio preko 500 putnika, život su izgubile 72 osobe.

2002 – U nesreći senegalskog feribota u vodama Gambije u Atlanskom okeanu utopilo se oko 1.034, a preživelo 64 osobe.

2003 – Nakon 11 godina prekida, zbog izbijanja rata u bivšoj Jugoslaviji, avion srpske aviokompanije Jat ervejz sleteo je na sarajevski aerodrom, čime je ponovo uspostavljena direktna avionska linija između Beograda i Sarajeva.

2008. – Umro Pol Njumen, američki filmski glumac i režiser, filantrop i vozač trkačkih automobila. Igrao je u više od 50 filmova, a najpoznatija ostvarenja su „Cat on a Hot Tin Roof“, „The Hustler“, „Hud“ i „Cool Hand Luke“, „Butch Cassidy and the Sundance Kid“ i „Sting“.

2010 – Holivudska glumica Glorija Stjuart (Gloria Stuart), koja je u filmu Titanik glumila Rouz Kalvert, preživelu putnicu sa Titanika, za koju su mnogi verovali da je prava Rouz, preminula je u 100. godini.

2012 – U Siriji je 305 ljudi poginulo u jednom danu, saopštila je sirijska Opservatorija za zaštitu ljudskih prava. Sukobi u toj zemlji počeli su marta 2011.

2013 – Na osnovu uzoraka američkog robota u svemiru Kjuriozitija (Curiosity) naučnici su zaključili da je oko dva odsto površine planete Mars formirano od vode.

2013 – Kompanija Nisan navela je da povlači 908.900 svojih vozila iz prodaje širom sveta zbog kvara na senzorima za kočenje.

2015 – Parlament Bolivije usvojio je delimičnu reformu Ustava koja omogućava predsedniku Evu Moralesu kandidaturu za četvrti predsednički mandat 2019. godine. Gradjani Bolivije na referendumu održanom 21. februara 2016. izjasnili su se protiv tih reformi.

2017 – Dragan Vasiljković – „Kapetan Dragan“, vodja srpskih paravojnih formacija tokom rata u Hrvatskoj, pred sudom u Splitu prvostepenom presudom proglašen je krivim za ratne zločine nad hrvatskim vojnicima i civilima i osuđen na 15 godina zatvora.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.