Nova godina na 100 načina (1)

Kao i svaki put do sada, širom sveta ljudi se raduju novoj godini i očekuju više sreće, više novca, možda više zdravlja, a ako ne više, onda makar isto kao proteklih godina. Novogodišnje želje ne menjaju se previše, baš kao ni tradicija. Ljudi obično vole da se drže običaja i da na taj način održavaju bar neku konstantu u sve bržem životu. A kako se Nova godina proslavlja širom planete i na koju tradiciju se oslanjaju stanovnici zemalja blizu nas, kao i onih dalekih?
Australija slavi Novu godinu 1. januara. Taj dan je nacionalni praznik i Australijanci obično priređuju piknik na plaži. Zabava počinje 31. decembra, a u ponoć kreće fešta s pištaljkama i čegrtaljkama, automobilskim sirenama i crkvenim zvonima. Novogodišnji dan u Australiji je dan za uživanje i aktivnosti na otvorenom, kao što su rodeo, izleti i surfovanje.
U Austriji Nova godina je posvećena svetom Silvesteru, u čiju čast Austrijanci piju kuvano vino, jedu šarana, mesne medaljone i žele krofne.
Belgijanci novogodišnje veče zovu veče sv. Silvestera. Proslavlja se u krugu porodice. U ponoć se razmenjuju poljupci i lepe želje i nazdravlja se u ime odsutnih prijatelja i rođaka. Prvi dan nove godine naziva se Nieuwjaarsdag. Deca prave novogodišnje čestitke za roditelje i krštene kumove s motivima zlatnih heruvima i anđela, šarenim ružama i venčićima. Belgijski zemljoradnici blagosiljaju stoku u ime blagostanja i berićeta.
Brazilci veruju da sočivo označava blagostanje, pa prvog dana nove godine prave supu od sočiva i služe pirinač.
U Britaniji je važno ko prvi stupi u kuću na novogodišnje veče. Ako je muškarac taj koji prvi pređe prag – dobar je znak, veruju. Na dar se donosi simboličan iznos novca, hleb ili parče uglja sa željom da porodica ne oskudeva u tim stvarima tokom godine. Poželjno je da osoba koja prva uđe u kuću ne bude plava niti riđokosa, a pogotovu ne ženskog pola – takvi donose nesreću, veruju Britanci. Druidi (vračevi) daruju seljacima grančicu imele, jer ta biljka za njih predstavlja sveti izvor plodnosti. Onome kome se pokloni, imela donosi plodnu godinu punu dece, kao i stoke i žitarica. Darivanje za Božić prvobitno je bilo običaj za Novu godinu, kada je vlastelin ili zemljoposednik darivan proizvodima svojih zakupaca i seljaka, dok je on poklanjao vredne poklone kraljici ili kralju. Englezi su davali svojim suprugama novac da kupe čiode. Taj običaj je izumro, ali izraz „pin money“, u prevodu „prikačiti novac“, još uvek se upotrebljava kao naziv za štednju, pogotovu za novac koji žena dobija od muža.
Na novogodišnji dan deca u Engleskoj i Velikoj Britaniji ustaju rano da bi obišla komšiluk i pevala pesmice za koje će biti nagrađena sitnišem, pitama, jabukama i slatkišima. Dečica svoje pevanje moraju da završe do podneva, u protivnom ih nazivaju „ludama“. „Zapaljeni grm“ je običaj iz 19. veka koji se preneo i u rane godine 20. U Radnoširu i Herefordširu seljaci bi se podigli pre zore 1. januara da bi u polje pšenice odneli glogov grm koji bi zapalili, verujuću da to donosi sreću. Glogova grana u nekim kućama visi u kuhinji od 1. decembra do 1. januara prizivajući sreću. U Engleskoj bi devojke spustile belance u vodu ne bi li ono formiralo početno slovo imena momka za kojeg će se udati.
Kambodžanci slave Novu godinu uz pirinčane kolačiće sa slatkim bobom.
Kineska nova godina – „Yuan Tan“, slavi se između 21. januara i 20. februara. Tačan datum računa se po lunarnom kalendaru, po kojem mladi mesec označava početak svakog novog meseca. To je vreme porodičnih gozbi, poseta rođacima i prijateljima, a u gradovima se priređuju spektakularne proslave. Ceremonije su bazirane na ritualima vezanim za sreću, zdravlje i blagostanje u sledećoj godini. Kuća se temeljno sprema, da bi se očistila od prošlogodišnje „nesreće“ pre nego što slavlje počne. Kinezi veruju da zli duhovi ne vole buku i gužvu, pa tako ukrašavaju svoje kuće i plastičnim prskalicama i čegrtaljkama. Jaki zvukovi treba da uplaše zle duhove i zlu sreću koju oni donose.
Ulične parade u kojima učestvuju hiljade ljudi diče se igrajućim zmajevima i lavovima koji se probijaju kroz gužvu. Zmaj je simbol dugovečnosti i bogatstva, a lav hrabrosti i zdravlja. Ispod kostima nalazi se i do 50 igrača koji uvijaju i okreću zmajevo telo od svile. Pijace su takođe prepune, jer ljudi kupuju cveće, koje je naročito poželjno za proslavu. Drvo kumkvat smatra se za posebno blagodarno, jer njegovo ime znači sreća, zatim pupoljci breskve i mandarina – zbog svoje žive boje; oni se uvek daju u paru jer se neparni brojevi smatraju za nesrećne. Crveno je boja odeće i novogodišnjih ukrasa, jer asocira na radost. Novac se poklanja u crvenim kovertama, a dobre želje pišu se zlatnom olovkom i daruju rođacima, ali samo onima koji još nisu u braku, i deci.
Novogodišnja trpeza je uvek prebogata. U zavisnosti od toga da li je naredna godina u znaku svinje, petla ili neke druge životinje, njeno meso se ne može naći na stolu. Oblači se nova garderoba i ide se u posete najbližima, gde se razmenjuju kung-hsi-fa-tsai ili čestitke i prosperitet. Drugi dan slavlja je dan kada se udate ćerke vraćaju u roditeljski dom. Ako je u pitanju mlad par, suprug mora da donese poklone za celu ženinu familiju. Treći dan lunarne godine je vreme kada „miševi udaju ćerke“ i rano se ide u krevet kako im se ne bi smetalo! Četvrtog dana priprema se gozba u čast povratka Kuhinjskog boga, koji je simbol slobode. Peti dan rezervisan je za raspremanje oltara i kuće; na taj način ljudi se vraćaju u normalan život. Konačno, devetog dana brojne ponude iznose se pred Cara žada, za koga se veruje da je rođen po ponoći.
U Jermeniji se Nova godina ranije dočekivala 21. marta. Taj datum nije bio samo prvi dan proleća već i rođendan mitskog boga Vahanga, u koga su pagani Jermeni verovali pre oko 10.000 godina. Na taj dan pripremali su veliku gozbu u čast i dobrodošlicu zenita prirode. Tokom 18. veka 1. januar je prihvaćen kao početak nove godine. Uprkos toj promeni, Jermeni u mnogim regijama zemlje, kao što su Suni, Artzah i Udik, i dalje su slavili Novu godinu na Navasard. Postepeno, na kraju 20. veka 1. januar je i zvanično postao prvi dan nove godine. U Jermeniji je bio običaj da se na novogodišnje veče dece okupe u grupice, idu oko sela i pevaju pesme komšijama, a za to su dobijala poklone i slatkiše. Ukrašavanje jelke nije bio običaj u prošlosti. U krugu porodice razmenjivali su se pokloni, ali žena nikada nije dobijala poklon od muža – to se smatralo za sramotu. Otac je deci delio poklone sakrivene ispod kaputa tek kada bi ga poljubila u ruku.
Deo proslavljanja Nove godine bila je i svečana trpeza. Sušeno voće, orasi, bademi, gahin i ostale đakonije pripremali bi se unapred, ali pecivo, kolači i harisan spremani su 30. decembra. Od peciva je najvažniji darin – veliki, pljosnati hleb, u kome je sakriven novčić i koji se za vreme mešenja „obasipa“ dobrim željama. Za onoga ko pronađe paricu smatralo se da će imati sreće cele naredne godine. Dolma je takođe deo tradicionale trpeze, jelo poput sarme, koje se pravi od vinovog lišća i pirinča. Svečanost je bila nezamisliva i bez kate, koja se pravi od brašna, mleka, putera i šećera, baš kao i bez anuš abura, slatkiša od brašna, zrnevlja i sušenog voća.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.