Penzioner rešio najteži zadatak na svetu dok je – prao zube u kupatilu!
Matematički problem koji je decenijama mučio najbolje matematičare planete, rešio je Tomas Rojen (67), penzioner iz Frankfurta, i to, verovali ili ne, dok je u kupatilu prao zube.
Nekadašnji statističar u farmaceutskoj kompaniji, Rojen je rešio problem poznat kao Gausova nejednakost korelacije (GCI). Teorema se može predstaviti na sledeći način: ako strelicama pikada gađate dve slike koje se preklapaju, na primer krug i pravougaonik, verovatnoća da ćete pogoditi presek te dve slike biće jednaka ili veća od umnoška verovatnoće da ćete pogoditi pravougaonik s verovatnoćom da ćete pogoditi krug.
U teoriji verovatnoće, inače, važi pravilo da je verovatnoća da će se dva nezavisna događaja istovremeno dogoditi jednaka verovatnoći jednog događaja pomnoženom s verovatnoćom drugog.
U svojoj potrazi za dokazom, Rojen se vratio korenima u farmaceutskoj industriji i korenima same Gausove nejednakosti korelacije. Naime, američki statističar Oliv Dan još je 1959. koristio GCI kao formulu za računanje raspona u koje će s određenim verovatnoćama pasti neke vrednosti.
Rojen je otkrio da bi se ovako formulisana GCI mogla generalizovati tako da ne važi samo za gausijanske raspodele slučajnih varijabli, već i za opšte statističke podatke povezane s kvadratima gausijanskih distribucija.
What do plan on doing w/ your retirement? How about solving a decades-old math mystery? That's what Thomas Royen did https://t.co/1rn546xxqs
— NYAS (@NYASciences) April 6, 2017
Iako su Rojenov rad osporavali brojni matematički stručnjaci, on je odlučio da ga ipak predstavi i to u opskurnom indijskom statističkom časopisu.
– Navikao sam da me matematičari s najboljih nemačkih univerzita ignorišu. Nisam baš previše nadaren za rad putem društvenih mreža s drugim naučnicima. To mi nije važno za kvalitet života – – rekao je za on časopis „Kvanta“.
Za Rojenov rad saznala su dvojica poljskih matematičara, Rafal Latala i njegov student Darijus Matlak. Oni su svoj komentar napisali i objavili ga na stranici arXiv.org na kojoj se često objavljuju radovi iz matematike, fizike i informatike. Zahvaljujući ovoj objavi, matematička zajednica poslednjih meseci konačno je postala svesna i priznala da je Rojenov dokaz tačan, piše Indipendent.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.