U trendu

Raspevani gnjurac

Zateknemo li se uz neki potok koji žubori ili rečicu, možda ćemo videti omanju pticu kako stoji na nekom kamenu koji je okružen vodom, čudno trza repom i klanja se, da bi se onda bacila u vodu i nestala u njoj, a potom izronila na drugom mestu i doveslala krilima do kopna sa slasnim zalogajem u kljunu. Možemo je videti i kako gaca po plićaku ili kako leti, pevajući pri tom svoj zvonki cvrkutavi triler. Čak i kad je najžešća zima, ta čudna ptica viđa se kako nešto traži po vodi i veselo cvrkuće.

To je pevačica, vodeni kos ili brljak, kako ga još zovu. Ime vodeni kos dobio je zato što mu je pesma slična pesmi crnog kosa, a živi uz vodu, a brljak možda zato što brlja po vodi.

Evroazijski vodeni kos je omanja zdepasta ptica dužine do 20 centimetara, čvrstog tela, tankog i oštrog kljuna, snažnih nogu, malih i zaobljenih krila i tankog repa. Perje vodenog kosa je gusto s postavom od paperja, a i očni kapci su mu obrasli perjem. Pored korena pera obilno se izlučuje mast koju razmazuje kljunom po telu, tako da je ono uvek masno. Na nosnim šupljinama vodeni kos ima poklopčiće koji se zatvore kada je kljun pod vodom.

Hranu nalazi u vodi. To su male ribe, žabe, mekušci, vodeni insekti i njihove larve, koje traži gacajući po plićaku ili roneći. Pri tom vodeni kos može da ostane pod vodom i više od 50 sekundi. Ranije se smatralo da vodeni kos hoda po dnu tražeći hranu, međutim, pokazalo se da on roni kao minijaturni gnjurac, i to veoma brzo, odbacujući se krilima, a vrlo retko dopre do dna ili hoda po njemu. Kada uhvati plen, izroni na površinu, brzo odvesla krilima do obale ili nekog kamena u vodi i tu ga pojede.

Vodeni kosovi mogu se naći čak i na 3.600 metara nadmorske visine, na Himalajima. Sreća je za vodene kosove, ljubitelje bistre i čiste vode, što su u većini slučajeva i najzagađenije reke na počecima svojih tokova, u brdima i planinama, još uvek dovoljno čiste.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.