Skupa figurica
Mala i veoma retka 5.000 godina stara skulptura od belog kamena iz drevne Mesopotamije prodata je za 57,2 miliona dolara u Njujorku i tako premašila sve rekorde.
Statuu lavice visoke svega oko osam centimetara aukcijska kuća „Sadebi“ opisala je kao jedno od poslednjih poznatih remek-dela iz osvita civilizacije koje je ostalo u rukama privatnog vlasnika. Prema rečima Ričarda Kereseja i Florenta Hajnca, eksperata zaduženih za prodaju, bila im je velika čast da obave prodaju jednog od najvećih umetničkih dela svih vremena.
Pre prodaje, stručnjaci za ovu vrstu umetnosti tvrdili su da ovo jedna od najbolje urađenih skulptura na svetu. A čini se i da se tržište složilo s tim tvrdnjama.
Na samoj aukciji, za skulpturu se nadmetalo pet različitih ponuđača, i to trojica koji su nudili ponude preko telefona i dvojica koji su bili lično prisutni. Uspešan kupac bio je identifikovan jedino kao Englez, pošto je želeo da ostane anoniman. Prodaja je veoma lako pobila sve rekorde koji se tiču najviše cene za skulpturu prodatu na aukciji. Do ove prodaje rekord je držala Pikasova slika, prodata za 29,1 miliona dolara prošlog meseca u „Sadebiju“ u Njujorku. Još jedna skupo prodata stvar bila je figura Artemide – prodata je za 28,6 miliona dolara. U junu 2000. godine stara bronzana figura bila je prodata kod njujorškog „Sadebija“ i držala rekord kao najskuplje prodat antikvitet na aukciji.
Figuru lavice „Sadebi“ je opisao kao minimalnu u veličini, ali monumentalnu po izgledu. Lavica je nastala pre oko 5.000 godina u regionu drevne Mesopotamije, u isto vreme kada je pronađen i točak. Nabavio ju je privatni kolekcionar Alastir Martin 1948. godine i od tada je bila prikazana u Bruklinskom muzeju umetnosti u Njujorku.
Keresej je opisao figuru lavice kao jedno od najstarijih, najređih i najlepših remek-dela umetnosti iz starih vremena. Figura je briljantna kombinacija životinjske forme i ljudske poze. Uspela je da osvoji i stručnjake i javnost. Prikazuje lavicu koja stoji i gleda preko levog ramena, a šape su joj prekrštene s njene prednje strane. Eksperti pretpostavljaju da je figura možda igrala ulogu u nekom drevnom sistemu verovanja ili mitologiji Mesopotamije, koja se danas nalazi na području Iraka, Sirije, Turske i Irana.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.