Slatke tajne: sladoled

Sladoled je popularna zamrznuta poslastica koja se pravi od mleka, pavlake, šećera i raznih prijatnih aroma. Pretpostavlja se da je nastao u Kini u prošloj eri (pre Hrista) i da se njegova starost meri milenijumima. Recept za sladoled kakav danas znamo dolazi, sva je prilika, od Arapa; oni su ga zvali šarbat, što znači „osvežavajući napitak“. Ipak, zasluga je Italijana, koji proizvode sladoled od 17. veka, što je on popularan u celom svetu.

Med, voćni sok i sneg od jaja bili su sastojci prvog sladoleda. Još je rimski vladar Neron voleo da jede tu poslasticu za vreme velikih vrućina. Tada se sladoled proizvodio tako što su sastojci stavljani u posudu koja je polagana u miksturu leda i krupnih grumenova soli.

Danas, u modernim fabrikama, osnovni sastojci sladoleda i želatin, koji se dodaje kao stabilizator da bi proizvod imao jednaku gustinu, sipaju se u ogromne posude gde se mešaju i pasterizuju. Smeša se zatim homogenizuje kako bi se razbile krupnije čestice masnoća i tek onda cevima odliva u bazene za hlađenje. Poslednja faza je dodavanje lešnika i voća. Sladoled izlazi iz bazena za hlađenje samo delimično zaleđen, a zatim se pakuje u kontejnere i sprema u hladnjače.

Poznato je nekoliko oblika sladoleda. Francuski sladoled je obogaćen žumancima; parfe i mus je vid pripreme sladoleda koji nije ulupan do penušavog oblika. Tortoni je bogati sladoled koji je „poprskan“ mrvljenim bademom ili kolačićima od badema. Spumoni je sladoled sličan musu u koji je dodato voće i lešnik. Navedeni meki oblici sladoleda prodaju se odmah posle faze hlađenja, tj. pre faze spremanja u hladnjače radi zamrzavanja.

Danas se, prvenstveno u inostranstvu, mogu kupiti sladoledi na bazi mleka, jogurta ili soje. O mnoštvu ukusa mogli bismo jako dugo.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.