Stanari jedne zgrade u Dalmaciji nedavno su se obratili policiji zbog nesnosne buke – vrištanja, uzdisanja, stenjanja, sve uz škripu kreveta – koja ih budi noću i zbog koje nemaju ni mir ni san.
Vriska se, prema njihovim rečima, ori čitavim kvartom i raspamećuje „poštene ljude“.
Pitamo se, međutim, šta je tačno stanare navelo da svoje mlade i seksa željne komšije prijave policiji:
buka je zaista nesnosna, kao na prvoj liniji fronta
čista pakost – žene su pomislile: „Blago tebi, sestro, a meni evo uz ovog balvana vek prolazi“, ili, još gore: „A ja ni balvana nemam“, dok su starci u sebi mislili: „I deda bi, al džaba – dronjak, spadalo, obešenjak jedan“.
nepotpun doživljaj: „Pusti sliku, smanji ton!“
„Da li komšije drma apstinencija pa su ljubomorni ili su ovi zaista glasni. mislim, koliko treba da si glasan da smeta komsiluku – koliko decibela?“ (tab503)
