U trendu

Tajna vodenog sata

Jedan od prvih satova nastalih pre više hiljada godina bio je vodeni sat. Drevni Grci su, kako se pretpostavlja, prvi počeli da koriste ovu neobičnu napravu oko 325. godine pre naše ere. Vodeni satovi su se najčešće koristili kao pokazivači vremena noću. Ipak, problem sa ovim mehanizmima bio je u tome što oni nisu bili precizni, s obzirom na to da je mehanizam ovih satova zasnovan na ulivanju vode u specijalni kontejner ili na njenom isticanju iz ove posebne posudice koja je imala oznake sa ovih strana. Stari Grci su pomoću ovih satova mogli da otkriju približno vreme, ali ne i da znaju koliko je tačno sati.

Postojalo je više tipova vodenih satova, ali je princip uglavnom bio isti: voda je isticala iz određenog suda, a njen nivo ukazivao je na oznake koje su bile zabeležene sa strane, pomoću kojih se otprilike određivalo vreme. Poznato je da su slične naprave korišćene veoma dugo na Srednjem istoku, dok su vodeni satovi bili u upotrebi na severu Afrike i u prvim decenijama prošlog veka.

Dok su na Starom kontinentu veoma rano korišćeni vodeni satovi, dotle su već u prvim decenijama naše ere na Dalekom istoku vreme merili i pomoću sunčanih, astronomskih i astroloških satova. Oko 1090. godine naše ere u Kini je dizajniran i napravljen veoma složen mehanizam koji je u svom sastavu imao pregrade punjene vodom. Ovaj mehanizam bio je visok više od sedam metara, a svi delovi u njemu radili su sinhronizovano. Tokom rada ovog džinovskog sata posmatrač je mogao da vidi pokrete velikih bronzanih prstenova koji su se ujednačeno pokretali, kao i sve druge delove ove naprave, pa i velika zvona koja su se pomerala u određenom intervalu i pravila zaglušujuće zvuke.

Veliki mehanički satovi osvojili su Evropu, pa su u Italiji na početku četrnaestog veka u visokim kulama i tornjevima postavljani džinovski satni mehanizmi. Ovi satovi, kao i vodeni, patili su od istog problema – nisu bili mnogo pouzdani. Tek u veku koji je usledio u Nemačkoj su počeli da se izrađuju precizniji satovi.

Mali satovi koje su gospoda nosila u džepu, ili su im visili na lancu, pojavili su se nešto kasnije i bili su uglavnom mehanički. Zahtevali su svakodnevno održavanje i obavezno navijanje jer bez njega nisu mogli da rade. Nova tehnologija u poslednjim decenijama prošlog veka donela je novitete i u izradi satova, pa su se na tržištu pojavili novi, kvarcni i vodootporni satovi, kao i satovi koji funkcionišu pomoću minijaturnih baterija. Mnogi ljudi ne mogu da zamisle život bez sata na ruci, a ova napravica danas se ugrađuje i u sve moderne uređaje, poput kompjutera i mobilnog telefona.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.