Važno je biti prvi

Prvi koji je teleskopom posmatrao planetu Mars bio je Galileo Galilej, i to daleke 1610. godine. Međutim, slavni naučnik tada nije uspeo da opazi nikakve detalje na ovoj planeti. To je pošlo za rukom tek Kristijanu Hajgensu 28. novembra 1659. godine. On je tada uočio Surtis Major, a crtež koji je tom prilikom načinio pomogao je da se uoči Marsova rotacija.
Kristijan Hajgens je bio prvi naučnik koji je prilično precizno utvrdio vreme Marsove rotacije, što se desilo 1. decembra 1659. godine. On je tada izračunao da se Mars obrće oko svoje ose za 24 časa. Prvu zaista preciznu vrednost Marsove rotacije dao je Đ. Kasini. On je prvi zapazio Marsovu polarnu kapu 1666. godine. Postoji čak i pretpostavka da je Kristijan Hajgens takođe uočio polarnu kapu 1656. godine, ali taj podatak je ostao sumnjiv.
Ima još primera o prvenstvu otkrića u astronomiji. U Kini je 28. godine pre naše ere sačinjen verovatno prvi zapis o Sunčevim pegama. Pojava je opisana kao „isparenje veličine novčića“. Prvo teleskopsko osmatranje pega objavio je J. Fabricijus, holandski astronom, 1611. godine, ali je pege posmatrao verovatno još 1610. godine. Šajner je pege uočio marta 1611. godine, dok je Galileo Galilej tvrdio da je pege posmatrao novembra 1610. godine. O prvenstvu posmatranja nastala je vrlo žučna polemika. Galilej je u osnovi tačno objasnio suštinu pega, dok je Štajner smatrao da su pege tamna tela koja se kreću oko Sunca na malom odstojanju. Kasini je mislio da su pege u stvari planine koje izviruju kroz sjajnu površinu Sunca.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.