Zakoni prirode

Već prvih dana svog života lanad pada u niz iskušenja i opasnosti. Priroda se, međutim, postarala za svoje stanovnike, naučivši ih da slede urođeni nagon, koji će ih bezbedno provesti kroz niz neželjenih situacija. Lanad brzo raste i uči.

Lane pripada prirodi i deli sudbinu svog krda. Svojom ljupkom njuškicom, krupnim očima i slabašnim telom išaranim svetlim pegama to nežno malo stvorenje u čoveku budi želju da ga zaštiti, da ga tako bespomoćno uzme i odnese u bezbednost, gde će mu, po pogrešnom uverenju čoveka, omogućiti da preživi. Tu nastaje greška koja se ponavlja kad god ljudi uzmu lanad, odnesu ih kući, othrane i kasnije ne znaju šta će s njima.

Lane raste brzo i već sledećeg leta postaje odrasla životinja u kojoj počinje da se budi neodoljiv nagon za slobodom. Životinja postaje tužna, agresivna, nostalgična i očigledno je da pati. Neke životinje mogu biti veoma opasne i naneti teške povrede svojim hraniocima. Pa, ako je čovekova namera da zaštiti lane bila plemenita, shvatiće koliko je pogrešio.

Šta onda uraditi? Čovek u takvoj situaciji najčešće pušta životinju u prirodu, gde ova strada od prve opasnosti na koju naiđe, jer nije naučila da se zaštiti. Sve to se dešava jer ljudi ponekad zaboravljaju staru i proverenu istinu – da divljač pripada prirodi. Ona ne trpi zarobljeništvo, u njemu pati, čezne za pripadnicima svoje vrste.

Punu lepotu divljači zato nikada nećemo videti po kavezima, a sama priroda bez divljači je nepotpuna, nedorečena i pre svega prazna. Zato, kada sledeći put poželite da pomognete malim i bespomoćnim životinjama, učinite to na neki drugi način, ali ih nikako nemojte odvajati od njihovog prirodnog staništa i njihovih roditelja. Priroda ipak ima svoje zakone, koji se moraju poštovati, ma koliko na prvi pogled izgledali surovo. Ne zaboravimo da smo i mi deo te iste prirode.

Napišite komentar