Zimski spavač
Tekunica je jedna od najinteresantnijih životinja koje žive i u našoj zemlji. Ovaj glodar veličine pacova živi na tipičnim stepskim pašnjacima, uglavnom u ravničarskim predelima. Naseljava, dakle, travnate predele i hrani se biljnom hranom, zelenim izdancima biljaka i semenom, u zavisnosti od doba godine. Hraneći se biljnom hranom, tekunice obavljaju selekciju vrsta trava i neposredno utiču na sastav biljnog pokrivača, održavajući ga na određenoj maloj visini. Visoka trava ne odgovara tekunicama, jer im je vid osnovno čulo u borbi za opstanak.
Ovo je tipična dnevna životinja. Aktivnost počinje s izlaskom sunca, a završava s njegovim zalaskom. Pored ove za glodare neuobičajene osobine, tekunica ima još jednu, a to je da ona prespava zimski period. U zimski san tekunica pada u prvim danima oktobra, u vreme kada se u vazduhu osete znaci nadolazeće zime.
Tokom avgusta i početkom septembra tekunice se intenzivno hrane, uglavnom visokokaloričnim biljnim delovima, to jest semenom. Tako naglo povećavaju težinu i pripremaju se za zimski san. U isto vreme popravljaju i oblažu suvim lišćem i biljkama glavnu jazbinu, u koju se zavlače zatvarajući zemljanim čepom ulaz dug desetak centimetara. Iz zimskog sna tekunica se budi krajem marta i odmah započinje parenje praćeno kratkim i ogorčenim tučama među mužjacima. Posle parenja nastupa period intenzivne ishrane. To mužjacima omogućava da povrate snagu nakon parenja, jer se za to vreme skoro uopšte ne hrane, a za organizam istrošen višemesečnim zimskim snom to predstavlja veoma veliko opterećenje. Ženkama ova intenzivna ishrana omogućava da se pripreme za period uzgajanja mladih, ali i da izdrže napor bremenitosti.
Tekunice se kote u podzemnim jazbinama. Mladi su potpuno goli, slepi i bespomoćni. Tek nakon mesec dana napuštaju jazbinu i kreću u prva istraživanja okoline. Uz majku ostaju sve do sredine leta, kada se odvajaju, osvajaju svoje teritorije i kopaju posebne jazbine. Žive u kolonijama od nekoliko jedinki do više hiljada.
Interesantan je način na koji se reguliše gustina jedinki, to jest jazbina, na određenoj površini. Naime, odrasle tekunice osvajaju i brane određenu teritoriju nekoliko metara od glavne rupe, to jest, jazbine. Intenzitet odbrane teritorije slabi sa udaljavanjem od jazbine, tako da se na desetak metara od centra jazbine teritorije dveju jedinki delimično preklapaju. Tu uglavnom ne dolazi do sukoba, s tim što ove granične teritorije koriste obe jedinke. Ako se, međutim, pojavi treća tekunica, dolazi do ogorčene borbe između domaćina i uljeza, sve dok pobednik ne zauzme teritoriju ili zadrži već osvojenu. Prema rezultatima ekoloških istraživanja, najveća gustina tekunica prelazi sto odraslih životinjica po hektaru, dok je najpovoljnija od 85 do 93 primerka po hektaru.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.