U nastavk usaznajte zbog čega u jesen dolazi do promene boje lišća
Žuto lišće je simbol jeseni, te nam početak ovog godišnjeg doba uvek iznova donosi menjanje boje iz zelene u žutu i opadanje sa drveća.
Ali, jeste li se nekada zapitali šta se krije iza ovog prirodnog procesa?
Naime, ova pojava ima veze sa pigmentacijom u lišću. Pigment hlorofil koji listovima daje prepoznatljivu zelenu, potpomaže i proces fotosinteze.
Fotosinteza je proces kojim se svetlosna energija pretvara u hemijsku energiju pohranjenu u molekuli glukoze, uz niz hemijskih procesa u kojima učestvuju ugljen dioksid iz vazduha (CO2) i voda (H2O) iz okoline.
Na kraju leta dani se polako skraćuju i sunca ima manje. Biljka u takvim uslovima proizvodi sve manje hlorofila. Hlorofil se povlači iz lišća, zbog čega druge boje, kao što su purpurna, narandžasta, smeđa i žuta, počnu da dolaze do izražaja, a ujedno se i proizvodnja pigmenata koji daju ove boje povećava.
„Ali hlorofil je daleko od jedinog pigmenta u tim listovima“, kaže Džordž Meindl, profesor studije okoline na Univerzitetu Binghamton, te dodaje kako hlorofila ima u najvećoj količini, ali lišće sadrži i puno drugih pigmenata.
„Oni imaju sličnu funkciju, ali tamo su u manjim količinama i oslikavaju se u različitim bojama. Uključuju narandžaste karotenoide i žute ksantofile.Ti pigmenti prisutni su u mnogo nižim koncentracijama, pa ih relativno masne molekule zelenog hlorofila maskiraju, sve dok ne započne proces koji će dovesti do otpadanja lišća s grane“.
Naime, kako se približava zima i smanjuje količina sunca, ne odvija se fotosinteza.
“ U skladu s tim, hlorofil u lišću počinje da se razgrađiuje. Kad se to dogodi, zelena boja bledi i pomalo na površinu lista izbijaju narandžasta i žuta, koje su uvek bile prisutne u listu, ali skrivene“, kaže profesor Meindl.
On dodaje kako se unutar lišća odvijaju još neki procesi. Uz uvek prisutne žute i narandžaste pigmente, lišće sadrži i neke boje koje se pokazuju tek u jesen.
„Ti pigmenti, zvani antocijani, pomažu biljkama da povrate hranjive sastojke iz lišća pre nego što padnu s drveta, a stvaraju se tek neposredno pre nego što lišće zaista opadne“, pojašnjava.
Ti antocijani se oslikavaju u crvenoj, a ponekad čak i u ljubičastoj boji, pa tako nastaju neke od najlepših slika koje vidimo oko sebe, prenosi Reader’s Digest.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.