Sve o Novakovoj novoj dijeti (video)

Novak Đoković je ponovo skrenuo pažnju na pravilo 16:8 kao zdrav plan ishrane, koji se preporučuje za mršavljenje, ali i dovođenje kompletnog organizma u formu. Ako vam još nije jasno o čemu se radi, dobar je trenutak da saznate sve o autofagiji, odnosno o „intermittent fastingu“, kako se izvorno na engleskom naziva ovaj način ishrane.

Novak Đoković je u razgovoru s profesorom Draganom Ivanovim priznao da poslednjih godinu i po dana ne jede po 16 sati zaredom, kako bi obezbedio proces autofagije, a pre nego što dežurni hejteri pokrenu paljbu zbog “gladovanja”, treba napomenuti da ovaj plan ishrane nije ništa novo. Brojne holivudske zvezde, poput Dženifer Aniston i Riz Viterspun, tvrde da je pravilo 16:8 tajna njihovog izgleda, dok mnogi stručnjaci preporučuju “isprekidani post” ukazujući na njegovo pozitivno dejstvo ne samo u gubitku težine, već i očuvanju zdravstvenog stanja.

“To nije neka hipi dijeta koja je sad u trendu, japanski naučnik Jošinori Osumi dobio je Nobelovu nagradu za to”, ističe nutricionistkinja Branka Mirković u razgovoru za portal Nova.rs. “Međutim, pošto savetuje da se ne jede prerađena hrana, i još tvrdi da organizam ima moć samoisceljenja, to ne ide u prilog farmakološkoj i prehrambenoj industriji, pa se o tome malo priča.”

“Samoisceljenje kompletnog organizma”

“Intermittent fasting” se kod nas prevodi kao “isprekidani post” ili “povremeno gladovanje”, ali u srpskom još nemamo pravu reč za ovaj vid dijete. To je metod ishrane u kojem se po određenom pravilu smenjuju ciklusi u kojima se jede i oni u kojima se ne unosi nikakva ili vrlo malo hrane. Dakle, ovaj način ishrane ne propisuje koje namirnice smete da jedete (mada se svakako preporučuje zdrava hrana), već kada smete da ih jedete – uobičajeno je da svakog dana 8 sati smete da jedete, a onda pravite 16-časovnu pauzu.

Pobornici ovog načina ishrane obično se pozivaju na činjenicu da naši preci, lovci-sakupljači, nisu imali hranu dostupnu čitave godine i mogućnost za 3-5 obroka dnevno, tako da su naši organizmi evoluirali da mogu da funkcionišu bez hrane u dužem vremenskom periodu.

“Ljudi su tako ranije živeli, jeli tokom dana, uveče spavali. Nisu noću išli po splavovima i kafićima. Mi smo današnjim načinom života potpuno pomerili metabolizam”, kaže Mirković, ukazujući da se ovaj plan ishrane preporučuje svima za poboljšanje opšteg zdravlja, jer se u periodu kad ne uzimamo hranu nekoliko važnih procesa odvija u telu.

Najbitniji je autofagija, svojevrsna “reciklaža” na nivou ćelije – čišćenje ćelija od štetnih i deformisanih elemenata, pri čemu se stvara energija za funkcionisanje ćelije i obezbeđivanje materijala, uglavnom proteina, za obnavljanje ćelija. Ošumi je Nobelovu nagradu i dobio za otkriće mehanizma autofagije, koju je opisao kao proces koje ćelije koriste da bi razgradile i reciklirale ćelijske komponente, koji se dešava samo u određenim vremenskim intervalima i to kada im mi to omogućimo, kada je telo u tzv. stanju periodičnog gladovanja.

Dakle, u tom procesu sami jedemo svoje loše ćelije”, pojednostavlja Branka Mirković.

To, prema njenim rečima, znači i čišćenje svih organa u telu.

“Benefiti su mnogo veći nego što je gubitak kilograma. Ceo digestivni trakt od kog zavisi naš imuni sistem, čisti se i počinje normalno da funkcioniše. Koža postaje bolja, jer je direktno povezana s čišćenjem jetre. Pojačava se koncentracija, psihofizičke sposobnosti, kompletan organizam se obnavlja i odmara. A zdrav organizam vodi i optimalnoj zdravoj kilaži”, napominje naša sagovornica.

Osim toga, stručnjaci ukazuju da se u tim “pauzama” od ishrane, menja nivo hormona da bi zalihe masti postale pristupačnije. Nivo hormona rasta se povećava, što doprinosi gubitku masti uz očuvanje mišićne mase, kombinacijom unošenja manje kalorija i sagorevanja više kalorija postiže se gubitak težine. Nivo insulina pada, zbog čega se ova metoda smatra dobrom prevencijom dijabetesa tipa dva, a takođe, javljaju se promene u funkciji gena koji se odnose na dugovečnost i zaštitu od bolesti.

Ko može, a ko ne može da primenjuje pravilo 16:8?

Branka Mirković kaže da je u pitanju potpuno bezbedan način ishrane, koji nema negativnih efekata.

“Osim u slučajevima kad neko ima neku bolest koja zahteva više manjih obroka dnevo. Zdrav čovek nema razloga da se plaši. Pritom, adaptibilan je, možete ga prilagoditi svom načinu života. Na primer, imate hirurge koji noću operišu, ali nije bitno kako rasporedite tih 16 sati bez hrane. I ne mora svaki dan da bude isti. Ako pojedete nešto uveče na nekoj proslavi, recimo, od tog trenutka krećete odbrojavanje 16 sati”, objašnjava Branka Mirković.

Njen savet je, ipak, da prvi obrok uključite u sat i po vremena po buđenju.

“Kad se probudimo ujutru, oko sat i po jetra ima rezerve u glukozi, pa bi ipak tad trebalo nešto pojesti. Takođe, ako vam je teško da sastavite 16 sati, možete početi sa 12:12, pa postepeno povećavati. U tom slučaju, na primer, jedete od 8 ujutru do 20 uveče, a posle toga ne jedete.”

Druge dijete bazirane na povremenom gladovanju

Na sajtovima o zdravlju i ishrani naći ćete više dijeta baziranih na principu “povremenog gladovanja”. Sajt Healthline navodi da svaki metod može da bude efikasan, ali da od pojedinca zavisi koji će mu najviše odgovarati. Doduše, sve druge se čine teže sprovodivim od varijante 16:8, a upitno je i koliko su bezbedne i preporučljive.

Brza dijeta 5:2, na primer, računa da pet dana u nedelji jedete normalno, a dva “postite” tako što unosite samo 500-600 kalorija dnevno. Metoda “jedi-stani-jedi” jednom ili dva puta nedeljno uvodi punih 24 sata bez hrane, a ima i varijanta koja za svaki drugi dan predviđa gladovanje ili po samo jedan lagan obrok. Na kraju, tu je i “ratnička dijeta” u kojoj se doručak sastoji od malih porcija voća ili povrća, obilniji ručak se jede oko 16 sati i to je to.

(Ana Kalaba, nova.rs)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.