U trendu

Naš metabolizam (1)

Postoje ljudi kojima se, šta god da pojedu, hrana „lepi“ stvarajući na taj način višak kilograma. S druge strane, postoje i oni koji mogu da jedu do besvesti i koji, i pored sve te enormne hrane koju su uneli u sebe, i dalje ostaju mršavi. To kako će ko izgledati očigledno ne zavisi uvek i od količine hrane koju unosimo. Ono od čega naš izgled mnogo češće zavisi jeste naš metabolizam, tj. razmena i sagorevanje hranljivih materija. U zavisnosti od toga da li je metabolizam brz, spor ili normalan, trebalo bi i da se prilagodi količina hrane koju unosimo u organizam.
Kod sporog metabolizma, ujutru i uveče, kada je njegov rad sveden na minimum, trebalo bi da se unose namirnice koje se lako vare; najbolje je jesti neko voće, testenine i hleb. Za ručak bi trebalo uzimati belo meso ili ribu, jer je tada organizam najaktivniji. Kada je metabolizam spor, to, međutim, nije dovoljno. Trebalo bi uvesti i određene fizičke aktivnosti kao što su trčanje, vožnja bicikla ili laka gimnastika. Niko ne kaže da treba da postanete sportski as da biste sagoreli hranu koju ste pojeli, ali je fizička aktivnost u svakom slučaju i te kako važna i potrebna. Ukoliko je metabolizam brz, situacija je drugačija. Za brzi metabolizam najbolje je da se uzima dosta ugljenih hidrata (setite se reči svog trenera iz teretane), jer oni brzo sagorevaju i daju nam energiju.
U tom smislu, za prvi i poslednji obrok u toku dana, doručak i večeru, preporučuje se dvopek, integralni hleb i masnoće, a za ručak proteini (crvena mesa), kao i što više povrća. Zbog viška energije koji uslovljava brz metabolizam, poželjno je bavljenje težim sportovima. Plivanje i tenis su sportovi izbora za trošenje viška energije. Postoje i namirnice koje mogu i ovakav metabolizam pomalo da uspore, jer se duže prerađuju. Zato se preporučuju crvena mesa i masnoće.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.