Kada se pomene post, mnogi ljudi prvo pomisle na uzdrลพavanje od mrsne hrane, zaboravljajuฤi da je vaลพno i uzdrลพavanje od greลกnih misli i dela.
Pogreลกnim shvatanjem i pogreลกnom primenom posta moลพe se naruลกiti zdravlje, i gladovanjem i prejedanjem, pa doฤi i do prekomerne teลพine i gojaznosti.
Ako se post shvati kao rigorozna dijeta, onda se moลพe gladovati i u organizam unositi nedovoljno hrane, sa nedovoljno vitamina i minerala, ลกto dovodi do naruลกavanja zdravlje (anemija, anoreksija, avitaminoza, pad imuniteta, podloลพnost infekcijama…).
Pojedinci pod izgovorom posta pribegavaju prekomernom unoลกenju u organizam posne ali visokokaloriฤne hrane, ลกto dovodi do suviลกnih kilograma.
Post i religija
U gotovo svim religijama pominje se i primenjuje post, i to u raznim oblicima: kao izraz kajanja, kao izraz tuge, sredstvo umilostivljenja, naฤin dolaska do viลกeg duhovnog saznanja ili deo pripreme za religijske obrede…
Pravoslavlje ima dve strane posta, telesnu i duhovnu: post je sredstvo koje hriลกฤanima pomaลพe u izgradnji spasenja, a sastoji se u uzdrลพavanju od odreฤene vrste hrane, od rฤavih misli, ลพelja i dela, kao i u umnoลพavanju molitvi…
Za uzdrลพavanja od hrane postoje izvesna ograniฤenja u zavisnosti od uzrasta, zanimanja i stanja tela pojedinca. „Hranu pak bolesniku, ili umornome od teลกkih radova, ili onome koji ide na teลพak rad, na put ili kakav bilo teลพak posao, nastojatelji su duลพni udeลกavati prema potrebi. Jer nije pametno, uzimajuฤi hranu za odrลพavanje tela smetati mu u vrลกenju zapovesti. U svakoj vrsti hrane treba pretpostavljati onu koja se lakลกe nabavlja, da ne bismo, pod izgovorom posta, patili oko spremanja omiljenih ali skupih jela…“
Post u skladu sa hriลกฤanskom religijom
Ispravno tumaฤenje posta podrazumeva tri glavna obroka i dve uลพine. Treba jesti dosta povrฤa, kako sveลพeg tako i termiฤki obraฤenog. Tada ne treba jesti mrsnu hranu zasnovanu na mesu, jajima, mleku i mleฤnim proizvodima.
Riba se preporuฤuje i u redovnoj ishrani, a naroฤito u toku posta. Ona je izvor zdravih sastojaka i sadrลพi omega-tri masne kiseline, kao i vitamine: A, B, D i E.
Za glavne obroke se mogu koristiti: pasulj (i ostale mahunarke), jela od pirinฤa, jela od soje, jela od krompira… U pomenutoj hrani nalaze se biljna vlakna, biljne masti i biljna ulja, neophodna svakom organizmu.
Salate od sveลพeg ili ukisiljenog povrฤa sa maslinovim ili drugim biljnim uljem odliฤni su izvori vitamina, neophodnih svakom organizmu.
Za uลพinu se preporuฤuje sveลพe, suvo voฤe ili kompoti od voฤa, pa se tako u telo unose vitamini i sastojci koji potpomaลพu pravilno varenje.
Posna jela mogu biti raznovrsna, sa prirodnim biljnim zaฤinima, tako da posna hrana moลพe biti i veoma ukusna.
Post i gojaznost
Pogreลกno je verovanje da se ฤovek tokom posta ne moลพe ugojiti. Osnovna pretpostavka za odrลพavanje optimalne telesne teลพine jeste da se u toku dana unese onoliko kalorija koliko se i potroลกi. Matematika je veoma prosta: ako se u duลพem periodu svakodnevno viลกe kalorija troลกi nego unese u organizam, dolazi do pothranjenosti i mrลกavljenja, a ako se viลกe kalorija unosi nego troลกi, dolazi do nagomilavanja suviลกnih kilograma.
Prekomerno uzimanje bilo kakve hrane dovodi do gojaznosti. Iako je hrana koju jedemo biljnog porekla ili niskokaloriฤna, ako mnogo jedemo, onda se i veliki broj kalorija unosi u telo.
I posna hrana moลพe sadrลพati dosta kalorija.
Riba i riblje meso u veฤini sluฤajeva sadrลพe malo kalorija, ali ne treba zaboraviti da sardine u ulju, tunjevina u ulju i haringa sadrลพe dosta kalorija.
U vreme posta se preporuฤuje biljno ulje (suncokret, kukuruz, maslina…), ali i ova ulja sadrลพe veliki broj kalorija, pribliลพno kao svinjska mast, maslac ili margarin. Zato je vaลพno u posna jela ili salate ne dodavati previลกe ulja.
Voฤe jeste niskokaloriฤna hrana, ali smokva sadrลพi dosta kalorija, kao i koลกtunjavo voฤe: bademi, orasi, kikiriki ili leลกnici.
Povrฤe i ลพitarice ne sadrลพe previลกe kalorija, ali ne treba preterivati sa hlebom, pecivom, krompirom, testeninom, sojom ili pasuljem. Ukoliko se i posna jela sa povrฤem i ลพitaricama mnogo sole ili im se dodaje mnogo jakih zaฤina, ona vezuju mnogo teฤnosti za sebe, ลกto stvara preduslove za gojenje.
Pored osnovne hrane, i slatkiลกi su veliki izvori kalorija, pa treba voditi raฤuna o tome da i u malim koliฤinama goje: ลกeฤer, med, bombone, marmelada, dลพem ili koncentrovani prirodni sokovi.
Ono ลกto ne treba zaboraviti jeste da alkoholna piฤa (vino, ลกpricer, pivo, rakija…) sadrลพe puno kalorija, pa ako se konsumiraju u velikim koliฤinama, ne samo da poveฤavaju apetit nego i doprinose stvaranju masnih naslaga gojenju.
Ako se uz neredovnu, preobilnu ishranu i alkoholna piฤa doda fiziฤka neaktivnost, za stvaranje suviลกnih kilograma stvoreni su svi potrebni uslovi.
Kada period posta shvatimo kao rigoroznu dijetu ograniฤenog trajanja, a posle toga nastavimo sa starim navikama (puno kaloriฤne hrane i nedovoljno fiziฤkih aktivnosti), dolazi do takozvanog jo-jo efekta, pa se eventualno smanjena teลพina ponovo vraฤa, ili ฤak poveฤava.
Napomene
Napominjemo da je, i u vreme posta, raznovrsna i posna i mrsna hrana potrebna: trudnicama, dojiljama, maloj deci, bolesnicima, starim osobama ili radnicima koji obavljaju teลกke fiziฤke poslove.
Kao ลกto smo naveli, post nije samo uzdrลพavanje od mrsne hrane veฤ se treba uvek ponaลกati u skladu sa propovedanjem vere i ne iฤi u ลกtetne i nezdrave krajnosti.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com