Uporni višak (2)

Kako se bližimo željenoj kilaži, onoj koja je najsličnija idealnoj, dakle, onoj koja ne podrazumeva pet kritičnih kilograma viška – napredak koji očekujemo da vidimo sve je manji i manji. Čak ni dijete često ne mogu da budu od adekvatne pomoći. A računica obično bude veoma prosta: visok unos ugljenih hidrata povećava nivo insulina u krvi (hormon koji deoponuje masti), dok se sa druge strane, zbog smanjenog unosa kvalitetnih belančevina, smanjuje unos aminokiselina koje su bitne za regulisanje i čuvanje mišića. Šta nam valja činiti?
Pre svega, potrebno je da se prave izbori koji eliminisanjem masti neće uticati na unost belančevina. I mada se čini da meso ne može da nam bude od pomoći, grešimo kada to kažemo. Ukoliko se počastimo dobrim odreskom, piletinom ili tunjevinom, nećemo pogrešiti. Kada je gubljenje kilaže u pitanju, stvari obično deluju logično: što više smanjimo unos kalorija u toku dana, gubićemo više kilograma. To je, međutim, logika koja se da primetiti samo na prvi pogled. Zbog toga bi bilo dobro voditi nešto što bi se najbolje dalo opisati kao dnevnik ishrane, u koji bi se beležilo unošenje dve hiljade kalorija dnevno. Na ovaj način sprečićete vaš organizam da gladuje, a sa uredno vođenim dnevnikom ishrane moguće je posle izvesnog vremena analizirati ishranu koja će dovesti do željenih rezultata. Na osnovu toga, možete planirati sledeće korake ili eventualno napraviti odgovarajuće izmene.
Ono što je ipak najveća zabluda kada je u pitanju telesna težina jeste činjenica da svi mislimo kako se dijetama može rešiti svaki problem. U stvarnosti, stvari obično izgledaju sasvim drugačije. Nije bitno koje smo to namirnice odlučili da ne jedemo, daleko je važnije kakav smo izbog odlučili da napravimo, šta ćemo sve da unosimo u svoj organizam.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.