U trendu

Dijetalni sokovi uopšte nisu dijetalni – koliko zapravo štete vašem zdravlju?

Veštačke zaslađivače možemo pronaći svuda, ali još uvek nije potpuno jasno jesu li te hemikalije bezopasne. Ovi zaslađivači takođe se nazivaju i nenutritivni, a mogu biti sintetički, kao što su saharin i aspartam, ili prirodno dobijeni, kao što je steviol koji dolazi iz biljke Stevia. Do danas, američka uprava za hranu i lekove odobrila je šest vrsta veštačkih i dve vrste prirodnih nenutritivnih zaslađivača za upotrebu u ishrani.

To je sjajna vest za one koji se trude da suzbiju svoju konzumaciju šećera. Aspartam se, na primer, nalazi u više od 6 hiljada namirnica širom sveta, a samo u Sjedinjenim Američkim Državama svake godine konzumira između 5000 i 5500 tona tog zaslađivača.

The American Diabetes Association, cenjeno i priznato američko udruženje za dijabetes, službeno preporučuje dijetalni sok kao alternativu šećerom zaslađenim napicima. Do danas je sedam američkih okruga uvelo porez na slatke napitke kako bi pokušali da smanje njihovu konzumaciju.

Međutim, nedavna medicinska istraživanja sugerišu da bi kreatori politika koje se odnose na uvođenje poreza na gazirana pića u ovu kategoriju mogli da uključe i dijetalna pića jer zaslađivači koji se nalaze u njima takođe mogu da doprinesu hroničnom dijabetesu i kardiovaskularnim bolestima.

Zašto veštački zaslađivači nemaju kalorija?

Ključ ovih zaslađivača bez kalorija je da se tokom probave ne razgrađuju u prirodne šećere poput glukoze, fruktoze i galaktoze, koji se zatim ili koriste za energiju ili pretvaraju u mast.

Nenutritivni zaslađivači imaju različite nusproizvode koji se ne pretvaraju u kalorije. Aspartam, na primer, prolazi kroz drugačiji metabolički proces koji ne daje jednostavne šećere. Drugi zaslađivači kao što su saharin i sukraloza uopšte se ne razgrađuju, već se apsorbuju direktno u krvotok i izlučuju mokraćom.

Teoretski, ovi zaslađivači za dijabetičare bi trebalo da budu “bolji” izbor od šećera. Glukoza podstiče oslobađanje insulina, hormona koji reguliše nivoe šećera u krvi. Dijabetes tipa 2 nastaje kada telo više ne reaguje dobro na insulin kako bi trebalo, što dovodi do viših nivoa glukoze u krvi i oštećuje nerve, bubrege, krvne sudove i srce. Budući da nenutritivni zaslađivači zapravo nisu šećer, ovaj problem bi trebalo da izostane.

Iako bez kalorija, i dalje nezdravi

Međutim, sve je više dokaza tokom poslednjeg decenija koji upućuju na to da ovi zaslađivači mogu da promene zdrave metaboličke procese na druge načine, posebno u crevima.

Dugotrajna upotreba ovih zaslađivača povezana je s većim rizikom od dijabetesa tipa 2. Pokazalo se da zaslađivači, kao što je saharin, menjaju vrstu i funkciju crevnog mikrobioma, zajednice mikroorganizama koji žive u crevima. Aspartam smanjuje aktivnost crevnog enzima koji inače štiti od dijabetesa tipa 2. Nadalje, ovaj odgovor može biti pogoršan „neusklađenošću“ između tela koje doživljava da je nešto slatko i očekivanih pridruženih kalorija. Što je veća razlika između slatkoće i stvarnog kalorijskog sadržaja, to je veća metabolička disregulacija.

Takođe se pokazalo da zaslađivači menjaju moždanu aktivnost povezanu s jedenjem slatke hrane. Funkcionalni MRI pregled, koji proučava moždanu aktivnost merenjem protoka krvi, pokazao je da sukraloza, u poređenju s običnim šećerom, smanjuje aktivnost u amigdali, delu mozga koji je uključen u percepciju ukusa i iskustvo jela.

Drugo istraživanje otkrilo je da je dugotrajnija i veća konzumacija gaziranih pića povezana s nižom aktivnošću u „glavi kaudata“ mozga, koja posreduje u putu nagrađivanja i neophodna je za stvaranje osećaja zadovoljstva. Istraživači su pretpostavili da bi ova smanjena aktivnost mogla da dovede do toga da osobe koje piju gazirane napitke nadoknade nedostatak užitka koji posledično dobijaju od hrane povećanjem konzumacije svih namirnica, a ne samo slatkih napitaka.

Ovi zaključci upućuju i na to da bi javnost trebalo bolje da bude upućena u zdravstvene prednosti i nedostatke proizvoda koje konzumiraju. Zaslađivači su svuda, od pića do preliva za salatu, od kolačića do jogurta, i ne postoji garancija da te hemikalije neće povećati verovatnoću za razvojem metaboličkih bolesti u budućnosti.

Jedno je sigurno, voda zasigurno neće narušiti vaše zdravlje, ali nedovoljna konzumacija iste zaista hoće.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar