U trendu

Ovo moćno povrće su mnogi Srbi zaboravili, jedno od najzdravijih na svetu. U Americi košta pravo bogatstvo

Mediteranska ishrana u samom je svetskom vrhu najzdravijih načina ishrane, povezana sa značajnim zdravstvenim koristima, uključujući uopšteno nižu smrtnost, smanjen rizik od hroničnih bolesti poput bolesti srca, raka, dijabetesa, gojaznosti, upalnih bolesti, Alchajmerove i Parkinsonove bolesti, može da podstakne bolji san, očuvati pamćenje i mentalnu oštrinu, ublažiti teskobu i depresiju…

Mnoge su namirnice u mediteranskoj ishrani naročito blagotvorne za zdravlje, a među njima je i jedna koja je još uvek potcenjena.

Raštan (raštika, lat. Brassica oleracea acephala) smatra se jednom od najzdravijih namirnica na svetu, i to ne bez razloga: siromašna je kalorijama, a izuzetna bogata vitaminima i mineralima, ali još je uvek potcenjena u poređenju s keljom, kupusom, blitvom ili spamaćem.

Raštan je izuzetno poželjan u ženskoj ishrani jer je bogata flavonoidom maempferolom. Istraživanja pokazuju da žene imaju 40 posto manje šanse za rak jajnika ukoliko unose dovoljne količine ovih flavonoida.

O njoj piše i Njujork Tajms
Da je to starinsko mediteransko povrće popularno u svetu svedoči činjenica da je prestižni Njujork Tajms raštan svrstao među najzdravije i najskuplje namirnice za koju će zbog njenih izuzetnih nutritivnih i lekovitih svojstava obožavaoci izdvojiti i do sto dolara. Na američkim jelovnicima pravi bum doživela je u poslednjih deset godina, a kao neizostavan deo jelovnika preporučuju je brojni stručnjaci. Ali pomalo zaboravljeni raštan vraća se i u naše restorane.

Osim što je raštan bogat mnogim delotvornim sastojcima za naš organizam i preporučuje se u svakom jelovniku, deo je i gastrokulture Mediterana i Jadrana.

Raštan se na Mediteranu jede već dve hiljade godina, a postoje zapisi koji pokazuju da su Grci u to vreme kultivisali i mnoge druge vrste kupusnjača. Iz stare Grčke potiče i jedan mit o raštanu. Jednom kad je Zevs morao da protumači dva potpuno suprotna proročanstva, počeo je toliko da se znoji, a gde god bi pala kapljica znoja izrastao bi raštan. Zevs je počeo da jede lišće što mu je prosvetlilo um i od tada je raštan postao njegovo posvećeno jelo.

Rimljani su takođe konzumirali raštan, a o njemu su pisali Marko Porcije Katon Stariji i Plinije Stariji. Smatra se i da su Rimljani odneli raštan u Veliku Britaniju i u Francusku još u 4. veku pre nove ere, odakle se raštan se proširio po celom svetu. Tokom 17. veka odnet je u Severnu Ameriku, a zanimljivo je da je uzgoj raštana naročito raširen u Južnoj Karolini.

Pravilna priprema
Pravilna priprema raštana ključna je za očuvanje maksimalne količine hranjivih materija. Kao i ostalo povrće, raštan se savetuje što kraće kuvati; najbolje pet minuta kuvati na pari kako bi vlakna omekšala i kako bi se povećala njegova svarljivost, a istovremeno očuvali hranjivi sastojci. Raštan se jede i sirov. Često se stavlja u pesta ili druge umake.

Pre konzumacije, listove raštana treba temeljno oprati pod mlazom hladne vode, ali ga ne treba natapati u vodi jer tako gubi vitamine topljive u vodi. Raštan će svež ostati u frižideru i do pet dana. Čuvajte ga u prozirnoj foliji i maksimalno istisnite vazduh. Tako neće uvenuti, požuteti i izgubiti vredne sastojke.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pogledaj komentare (3)