U jesen u našim krajevina nastaje prava pomama – kako sačuvati za zimu što više paprika i paradajza. Paradajz treba stalno koristiti u ishrani, a najzdraviji je kada se jede svež. I sve što se spremi od paradajza veoma je zdravo: sok, ajvar, turšija, kečap…
Foto: Richard Revel/Pixabay.com
Kulinari ga obožavaju tako da je paradajz zbog svoje energetske, hranljive i lekovite vrednosti postao redovna salata, hrana i preliv, ali i sok. Paradajz sadrži dosta lekovitih sastojaka, pa zato pomaže u sprečavanju i lečenju mnogih bolesti.
Paradajz je poreklom iz Amerike, a u Evropu je donesen posle Kolumbovih osvajanja Amerike. U početku se koristio samo kao ukrasno bilje jer se mislilo da je otrovan.
Od 18. veka koristi se u zemljama Evrope, ali i širom sveta, a najviše ga u ishrani koriste mediteranski narodi tako da je postao osnovni sastojak mediteranske ishrane.
Vrste paradajza
Paradajz se može naći u raznim bojama, raznim oblicima i veličinama. Neke vrste paradajza: goveđe srce, kruškasti pardajz, paradajz bez semenki, sitan paradajz (čeri u grozdu), žuti paradajz, zeleni paradajz, roze paradajz,„jabukar“… Pored toga, u narodu se koriste i nazivi domaći, makedonski, grčki paradajz…
To je sezonsko povrće (mada ga neki kulinari koriste i kao voće) i ima ga u baštama od maja do oktobra. Na našim pijacama i u piljarama može se naći tokom cele godine, pre svega zahvaljujući plastenicima i staklenicima, ali se velike količine uvoze tokom godine iz primorskih zemalja.
Sastav
Paradajz raste kao stabljika sa crvenim plodovima najčešće okruglastog oblika. Ima malo kalorija, a dosta hranljivih sastojaka.
Stručnjaci su ustanovili da paradajz između ostalog sadrži: belančevine, beta-karoten, biljna vlakna i masti, vitamine (A, B, C, D, K), mikro-metale (u malim ali korsnim količinama), minerale, zeaksantin, likopen, karotenoid, lutein, mineralne soli, proteine, ugljene hidrate, kofeinsku kiselinu, hlorogensku kiselinu, ferulinsku kiselinu i flavonoide.
Upotreba
Paradajz se u ishrani koristi sirov (kao salata…), kuvan (supa ili čorba), pržen, kao pire ili kao dodatak kuvanim jelima. Sve više je u upotrebi sok od paradajza (sveže ceđeni je najzdraviji), konzervirani paradajz (u flašama), kašasti paradajz, kečap za prelive i sosove.
U toku zime se koristi paradajz konzerviran na razne načine: konzervirani paradajz (u konzervama , tetrapaku i flašama), kiseo zelen u teglama, kiseo sa drugim povrćem…
Lekovita svojstva
Za paradajz kažu da „čuva zdravlje i mladost“ pa se preporučuje za jačanje odbrambenog sistema organizma, ali i za dijetalnu ishranu zbog toga što je hranljiv a niskokaloričan. Za lečenje čireva, bubuljica, opekotina i nekih kožnih oboljenja kriške paradajza koriste se kao obloge za bolno mesto.
Paradajz u sebi sadrži dosta lekovitih materija, ima antioksidansko i antiseptičko dejstvo, ne sadrži mnogo kalorija, tako da je pogodan za dijete, čistač je organizma i diuretik.
Navodimo za koje još bolesti paradajz može da se koristi kao „dodatni lek“ uz redovnu terapiju :
- alergije
- bolesti srca i krvnih sudova
- bolesti zuba, usne duplje i bolesti disajnih puteva
- giht
- impotencija i neplodnost
- imunodeficijencija
- istegnuća mišića i legimenata
- katarakta oka
- lečenje nekih vrsta raka
- makularna degeneracija
- migrena
- osteoporoza
- osteoartritis
- bolesti organa za varenje
- reumatoidni artritis
- hemoroidi
- herpes
- šećerna bolest
Kako deluje paradajz?
Ispitivanjima je utvrđeno da ovo povrće ima jako antioksidantsko i antiseptičko dejstvo i jača imunitet.
Pored toga što povoljno deluje na organizam, treba voditi računa i o tome da se uzimanje paradajza ne preporučuje za pojedine bolesti, kao i osobama koje su i alergične na paradajz.
Tokom pripreme paradajza za zimu, treba voditi računa o tome da se ne kuva previše i da mu se ne dodaje previše hemikalija za konzerviranje.
Ostavite komentar
