U trendu

Šećerni bluz (2)

Svi ugljeni hidrati koji su slatki u isti mah su i problematični. Hipoglikemija je kod zdravih ljudi uočena tek dvadesetih godina prošlog veka, neposredno po otkrivanju insulina. Hronična hipoglikemija, koja je danas prilično rasprostranjena, otkriva se tek na posebnim testovima koji traju čak šest sati, a ne na jednokratnim vađenjima krvi, pre kojih ne jedete satima i na taj način dozvoljavate organizmu da povrati ravnotežu.
Ne moramo, naravno, da živimo bez omiljenih šećera, ali je granica od 10 % prostih šećera od svih ugljenih hidrata u našoj ishrani postavljena kao bezbedna, ukoliko niste dijabetičar. I sa sportistima je ista situacija. Oni nisu privilegovani u pogledu toga, samo što povećani napori zahtevaju veći unos energije, pa mogu da unesu 10 % više šećera od ostatka populacije.
Prerađena i koncentrovana skrobna hrana predstavlja drugi problem. Ona je slična prostim šećerima, jer je njeno varenje toliko brzo da od nje, za svega nekoliko minuta, dobijamo velike količine šećera koji brzo ulaze u krv i dalje se ponašaju kao i svi prosti šećeri. Biljna vlakna, koja usporavaju i ujednačavaju varenje hrane, odstranjena su iz ovih namirnica tokom industrijske prerade, čineći ih lošim izborom na našoj trpezi. Proizvodi od čistog belog brašna poznati su kao izvor mnogih zdravstvenih problema, ukoliko im se ne dodaju biljna vlakna. Salata i povrće smatraju se dobrim izvorom vlakana i rešavaju problem, ukoliko se ne odlučite da uzmete posebne preparate sa visokom koncentracijom vlakana koji su danas sve popularniji.
Pošto su neke činjenice sagledane iz drugog ugla, postavlja se konkretno pitanje šta jesti ako se spisak namirnica bitno redukuje. Najjednostavniji odgovor bio bi da se jede sve ono što nije videlo fabriku. Lakše je reći nego učiniti, ali probajte da procenat neprerađene hrane bitno povećate u svojoj ishrani i da uzimate pet obroka dnevno, kako biste sprečili prejedanje, a u isto vreme imali dovoljno hranljivih materija u krvotoku. Ako želite da se malo pozabavite brojkama, nabavite tabele glikemičkog indeksa za namirnice. U početku jedite sve što ima glikemički indeks 55 ili manji. Uz kombinovanje hrane, taj indeks se često spusti na još manje vrednosti, što je u principu bolje, ali se indeks sigurno neće povećavati u bilo kojoj kombinaciji, što vas oslobađa daljeg razmišljanja o pravilnoj ishrani.
Povrće, pogotovo sirovo, predstavlja pun pogodak, dok sa voćem morate biti malo oprezniji. Nutricionistička preporuka za voće je da ga konsumirate umereno, u zasebnom obroku ili uz mlečne proizvode, što je nešto novije razmišljanje stručnjaka za ishranu. Kuvan ili pečen krompir odlična je dopuna, naročito uz integralne žitarice. Supe i čorbe od povrća mogu biti pravi spas u letnjem periodu jer, osim potrebne energije, sadrže i vodu bogatu mineralima koju treba nadoknaditi usled prevelikih znojenja. Ukoliko se „skidate“ sa gaziranih sokova, probajte da ih zamenite hladnim biljnim čajevima, pogotovo ako im umesto malo šećera dodate limunov sok zbog boljeg ukusa. Ukoliko su to čajevi koji pospešuju čišćenje organizma ili skidanje nepotrebnih kilograma, poput zelenog čaja, dobitak je dvostruk. Vredi probati.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar