Salo na stomaku, vrsta visceralne masti koja se razvija u središnjem delu tela, može se akumulirati iz različitih razloga. Neki su van naše kontrole, ali neki se mogu sprečiti.
Dijetetičarka Elsi Homan objašnjava da na masnoću na stomaku utiču faktori kao što su starost, genetika, san, vežbanje i ishrana. „Potrošnja više kalorija nego što sagorevate može dovesti do skladištenja masti“, rekla je ona za Parade. Faktori kao što su genetika i određena zdravstvena stanja, kao i način života, uključujući tipove hrane koju jedemo i nivoe naše aktivnosti, mogu odrediti gde se skladište masti.
„Pošto visceralna masnoća u predelu stomaka nije nešto što možete da stegnete, već je dublje u vašem telu, može imati značajan uticaj na vaše zdravlje, uključujući povećanje rizika od razvoja dijabetesa tipa 2 i srčanih bolesti“, ističe nutricionistkinja Džeki Nevgent. Homan dodaje da je hrana bogata zasićenim mastima takođe česti krivac.
Konzumiranje orašastih plodova povezano je sa smanjenjem abdominalne masti
Za razliku od prerađene hrane i hrane sa visokim sadržajem zasićenih masti, orašasti plodovi su nutritivno gusta hrana koja uključuje kombinaciju zdravih masti, proteina, vlakana, vitamina i minerala, objašnjava Homan.
„Generalno, konzumiranje oko 28 do 30 grama orašastih plodova najmanje tri puta nedeljno može pomoći u smanjenju pojave viška trbušne masti“, dodaje Njudžent, pozivajući se na studiju iz 2022. godine, prenosi Index.hr.
Tvrdi da su bademi najbolji izbor jer su jedan od orašastih plodova sa najviše proteina. Pored toga, postoji istraživanje specifično za bademe koje potvrđuje da uživanje u oko 45 grama badema dnevno umesto užine sa visokim sadržajem ugljenih hidrata može biti povezano sa smanjenjem masti na stomaku.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.