Evo šta će se desiti sa vašim telom ako u potpunosti izbacite hleb iz ishrane

Na pomen zdrave ishrane i mršavljenja, većina nas prvo pomisli da bi trebalo da „ukinemo hleb“, odnosno ugljene hidrate. Da li je to i koliko je pametno, stručnjaci bi objasnili rečenicom: I dobro je, i loše, i praćeno opstipacijom!

Naime, kada smanjite unos ugljenih hidrata, prvo što primetite je koliko magično brzo gubite na težini. Ali, izbacivanjem hleba iz ishrane ne gubite masnoće. Gubite vodu. I još nešto, ugljeni hidrati su, kako stručnjaci podsećaju, glavni izvor energije mozga, piše eklinika.telegraf.

Osećaj – kao da imate grip

Lekari objašnjavaju da kada se ugljeni hidrati skladište u telu u obliku glikogena, svaki gram ugljenih hidrata u vodi skladišti tri do četiri puta veću težinu od svoje.  Čim se smanji unos ugljenih hidrata i počne da se koristi glikogen iz zaliha, telo gubi znatnu količinu vode. Glikogen je polisaharid glukoze, primarna forma za skladištenje ugljenih hidrata kod kičmenjaka. Nastaje prvenstveno u jetri i mišićima tako depoi glikogena u jetri predstavljaju rezerve glukoze koje se, u slučaju pada njene koncentracije u krvi, veoma brzo mogu mobilisati i taj pad kompenzovati.

I, kada sav taj glikogen nestane, vaše telo razgrađuje masnoće i oduzima male fragmente ugljenika zvane ketoni. Ovaj proces u organizmu manifestuje se kroz razna stanja – zadah iz usta, suva usta, umor, slabost, vrtoglavica, nesanica, mučnina… U stvari, čovek počinje da se oseća kao da ima grip.

„Zloglasni“ ugljeni hidrati

Rafinisani ugljeni hidrati su „zloglasni“. Studija iz 2014. otkrila je da rafinisani ugljeni hidrati uvećavaju nivo masnih kiselina u telu (palmitoleinska kiselina) koje povećavaju rizik od srčanih bolesti i dijabetesa tipa 2. Zbog toga se preporučuje konzumiranje integralnih žitarica koje mogu da poboljšajui nivo holesterola u krvi i smanje rizik od srčanih bolesti, moždanog udara, gojaznosti i dijabetesa tipa 2.

Integralne žitarice su odličan izvor gvožđa, magnezijuma i vitamina B, koji su svi presudni za održavanje nivoa energije organizma, posebno osobama kojima nedostaje magnezijum, a kako kažu lekari, mnogo ih je. Osim toga, s obzirom na to da su ugljeni hidrati omiljeni izvor goriva našeg  tela, sve ćelije počeće usporeno da rade bez zdravih zaliha.

Biljna vlakna sve drže pod kontrolom

Važnost integralnih žitarica u ishrani ogleda se u tome što preko njih organizam dobija vlakna. Vlakna, deo biljaka poput žitarica ili kore voća koji se teže vare, ne samo da pomažu u stabilizaciji nivoa šećera u krvi, smanjuju rizik od gojaznosti i hroničnih bolesti, već se brinu i o ljudskom probavnom traktu i održavaju stolicu redovnom. Zbog toga je važno jesti šarenoliku hranu, umesto se oslanjati samo na jedan izvor vlakana. Osim integralnih žitarica, kore jabuke, kruške ili krastavca, vlaknima su bogati i grašak, pasulj, suve šljive, kukuruz, mandarine i pomorandže, leblebije, kokice, banane, pistaći, jabuke, kruške, suve smokve, crna čokolada, čija semenke, kokos, crni luk…

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.