Kada vidite šta jedan hot-dog radi vašem telu, nikada ga više neće pojesti

Istraživači su ove nedelje objavili indeks ishrane s ciljem informiranja o smernicama zdravije i ekološki održivije ishrane. Indeks je rangirao hranu prema minutima koje dobijamo ili oduzimamo od životnog veka konzumiranjem određene hrane. Nalazi uključuju više od 5.000 namirnica koje se nalaze na jelovnicima Amerikanaca, a razvrstani su prema zdravstvenom opterećenju i uticaju na okolinu.

Zašećerena pića, viršle, hamburgeri i sendviči za doručak povezani su s većinom izgubljenih minuta zdravog života, dok su voće, povrće bez skroba i mešano povrće, integralne žitarice i kuvana zrna povezana s najvećom dobiti.

Istraživači su otkrili da konzumiranje jedne porcije pilećih krilaca od 85 grama oduzima 3.3 minuta života, zbog udela natrijuma i štetnih trans masnih kiselina, dok hot dog skraćuje život za 36 minuta „uglavnom zbog štetnog efekta prerađenog mesa“, napisali su autori studije. S druge strane, sendvič s maslacem od kikirikija povezuju s povećanjem životnog veka za 33 minuta. Hranu poput kikirikija, lososa i pirinča povezuju s produženjem životnog veka za 10 do 15 minuta.

Istraživači sa Univerziteta Mičigen, odnosno Katedre za ekološke zdravstvene nauke, objavili su nalaze u časopisu Nature.

„Prethodne studije koje su istraživale zdravu ili održivu ishranu često su se svodile na raspravu o biljnoj i životinjskoj ishrani, pri čemu je ova druga stigmatizovana kao najmanje hranjiva i održiva. Iako smatramo da su namirnice biljnog porekla uopšteno bolje, postoje značajne razlike unutar biljne i životinjske hrane koje treba priznati pre nego što se takvi uopšteni zaključci opravdaju“, stoji u studiji, a prenosi The Post.

Istraživači su takođe klasifikovali hranu prema nutritivnom uticaju i uticaju na okolinu. Zdrava i ekološki održiva hrana uključivala je orašaste plodove, voće, povrće, mahunarke, integralne žitarice i neke plodove mora, dok je hrana slabe nutritivne vrednosti povezana sa štetnim uticajima na okolišnu (govedina, prerađeno meso, svinjetina, jagnjetina, sir i određena jela od lososa). Nasuprot tome, većina živinskih, mlečnih proizvoda, hrane na bazi jaja i kuvanih žitarica pala je u srednju zonu.

„To sugeriše da nutritivno korisna hrana ne može uvek da ima najmanji uticaj na okolinu i obrnuto“, napisali su autori studije.

Zaključno, istraživači su otkrili da bi zamena 10 posto dnevne potrošnje kalorija iz govedine i prerađenog mesa za voće, povrće, orašaste plodove, mahunarke i određene plodove mora mogla da ima značajne zdravstvene prednosti. Tim navodi dobitak od oko 48 minuta života po osobi dnevno.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.