Kralj među začinima i prirodni lek već 4.000 godina

Cimet je odličan izvor mangana, gvožđa, kalcijuma, bakra i cinka, a stručnjaci preporučuju da se ovaj začin dodaje kafi, voćnim sokovima, žitaricama, pecivu. Njegova istorija prepuna je magija i vradžbina. Spominje se čak 2.000 godina pre nove ere, ali i u Bibliji, dok se u azijskim kulturama hiljadama godina koristi u medicinske svrhe.

Karakteristična egzotična aroma cimeta za mnoge je prva asocijacija na kolače, ali mnogi ne znaju da cimet nije samo ukusni dodatak slatkišima, već i prirodni lek.

Prva beleška o cimetu dolazi iz stare Kine. Prema kineskom predanju, ovaj začin je u ishrani koristio Peng Zua, za koga se veruje da je živeo 888 godina. Od cimeta se, navodno, pravilo vino čija je samo jedna kap davala telu boju zlata, prenosi RTS.

Bio je jedan od prvih začina koji je stigao na Mediteran.

Stari Egipćani koristili su cimet za balsamovanje i u raznim ritualima vračanja, a moguće i u kulinarske svrhe. Cimet se pominje u Starom zavetu i u spisima na sanskritu.

Od davnina pripisivala su mu se magična svojstva, koristio se za pripremu „ljubavnog napitka“, a primenjivao se i u lekovite svrhe.

Lekari u u Starom Rimu prepisivali su ga za lečenje prehlade, u obliku vrućih žestokih alkoholnih pića u koja su umakali štapiće cimeta.

Danas moderna nauka otkriva sve više njegovih neverovatnih, za zdravlje korisnih svojstava, uključujući blokiranje upala i rasta bakterija kao i pomoć pri regulaciji šećera u krvi. Povoljno utiče na nivo masti i holesterola u telu.

Cimet obiluje prehrambenim vlaknima, manganom, kalcijumom i gvožđem, a u nešto manjoj meri sadrži magnezijum, selen, cink vitamin C i K.

Sam začin je njegova kora, oljuštena s tankih grančica. Spoljna kora se oljušti i baca, a unutrašnja se uvija u štapiće koji su prečnika oko dva i po santimetra.

Napišite komentar